Kurti Kod Makrona: Zahtevi Protiv Srbije i Rizici Povlačenja KFOR‑a, Drecun Upozorava

Premijer takozvanog Kosova Albin Kurti je tokom susreta sa francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom izneo zahtev da Francuska uslovi Srbiju po pitanju upotrebe sile i da podrži povlačenje KFOR‑a sa severa Kosova i Metohije radi preuzimanja bezbednosne kontrole od strane takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS). Takođe je tražio podršku za evropske integracije, navodeći da su reforme doveli do toga da su praktično spremni za ulazak u EU.

Ocena Milovana Drecuna

O idejama Kurtija i njihovim posledicama za bezbednost Srbije govorio je predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun u emisiji 'Jutro na RT'. Drecun je ukazao na niz bezbednosnih i pravnih problema koje bi takav potez mogao da izazove.

Ključni rizici koje je naveo Drecun

• Preuzimanje uloge KFOR‑a od strane KBS dovelo bi do direktnog kontakta između takozvanih snaga i srpskih bezbednosnih struktura, što po Drecunu predstavlja opasnost po stabilnost.
• Drecun smatra da bi takva promena otvorila prostor za terorističke akcije i povećala mogućnost korišćenja špijunskih bespilotnih letelica nad područjem.
• Po važećoj Rezoluciji 1244 i Vojno‑tehničkom sporazumu iz Kumanova, KFOR ima isključivu nadležnost za obezbeđivanje administrativne linije, pa bi svaka promena zahtevala šire međunarodne odluke.

Ne vidimo da li je postignut sporazum o nečemu, što znači da ili nisu postigli saglasnost oko onoga što je Kurti tražio, ili jednostavno Francuska nije bila spremna to javno da saopšti, rekao je Drecun.

Konkretniji detalji i diplomatski kontekst

Drecun je ukazao da je Kurti ranije 'prebrojavao' navodnih 48 baza uz administrativnu liniju i iz toga izvlačio argumente za dalju integraciju severa u takozvanu državu. Po njegovoj oceni, Kurti pokušava da predstavi Srbiju kao agresora i pritom, navodno, uživa podršku SAD i Velike Britanije. Sa druge strane, Francuska, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, deluje opreznije i manje spremna da krene u izmene koje bi zahtevale promenu Rezolucije 1244 i Vojno‑tehničkog sporazuma iz Kumanova.

Drecun je podsetio i da KFOR ne može da se povuče bez odluke Saveta bezbednosti UN, dok je praktično posmatrano KFOR tesno povezan sa NATO‑om i zemlje članice ne pokazuju nameru da napuste Kosovo i Metohiju jer žele da zadrže kontrolu nad tim prostorom.

Zaključak

Prema mišljenju gostujućeg sagovornika RT Balkana, ideje koje je premijer takozvanog Kosova izneo tokom susreta sa Macronom trenutno nisu izvodljive bez šire međunarodne promene pravnog i bezbednosnog okvira. Drecun ocenjuje da predloženi koraci predstavljaju deo strategije 'korak po korak' usmerene na uspostavljanje pune bezbednosne kontrole nad teritorijom koju Kurti zamišlja kao državu.