Mesec dana po eskalaciji sukoba, Iran pojačava unutrašnju kontrolu kroz hapšenja, egzekucije i masovne patrole, uz angažovanje Basija i čak dece na kontrolnim punktovima. Vlasti strahuju da će razaranje ekonomije i gubitak prihoda od energenata po okončanju sukoba izazvati novi talas nemira. Pritom su manjine i druga ranjiva udruženja posebno izložena pritiscima i hapšenjima.
Strah od ekonomskog kraha: Iran pojačava represiju mesec dana posle početka rata
FILE PHOTO: The state bank building burned during Iran's protests, on a street in Tehran, Iran, January 19, 2026. Majid Asgaripour/WANA (West Asia News Agency) via REUTERS/File Photo
Mesec dana nakon što su sukobi između Irana, SAD i Izraela eskalirali, iranske vlasti pojačano deluju da spreče unutrašnje nemire: hapšenja, javne egzekucije, masovna raspoređivanja bezbednosnih snaga i mobilizacija pristalica, uključujući i primenu dece na kontrolnim punktovima.
Šta se dešava
U gradovima su postavljeni kontrolni punktovi koje predvodi milicija Basij — paravojna, volonterska organizacija pod okriljem Revolucionarnih gardi. Aktivisti navode da su, uprkos udarima Izraela na pojedine tačke, barijere ostale na mestima i nastavljaju da kontrolišu javne prostore. Zvanični izvori potvrdili su da je za volontere spuštena minimalna starosna granica na 12 godina, što izaziva alarm kod grupa za zaštitu prava deteta.
Unutrašnji pritisak i rizik od nemira
Vlasti su fokusirane na održavanje snabdevanja i javnog reda tokom sukoba, ali strahuju da će najveća opasnost nastupiti nakon prestanka borbi — kada će Iranci suočeni sa porušenom ekonomijom i gubitkom prihoda od energije poželeti promene. Analitičari upozoravaju da će pogoršanje stanja verovatno podstaći novo talas nezadovoljstva ako režim ne uspe da pruži ekonomske odgovore.
Ekonomske posledice
Dešavanja su već pogodila energetsku infrastrukturu i trgovinske veze. Iran preti zatvaranjem Hormuškog moreuza i napadima na proizvođače u Zalivu, što bi moglo izazvati globalni šok na tržištu nafte i gasa. Strahovi radnika i poslodavaca u Teheranu i regionu odražavaju se kroz najave otpuštanja i smanjenja poslovanja.
Ugrožavanje ljudskih prava
Organizacije za ljudska prava i lokalni aktivisti prijavljuju talase hapšenja, pritiske na etničke i verske manjine (uključujući Bahaje), kao i zastrašivanja porodica osumnjičenih. Human Rights Watch i drugi upozoravaju da vlasti ciljno deluju na kritičare, dok tužilaštvo preti sankcijama i konfiskacijom imovine Irancima u inostranstvu koji javno podrže SAD ili Izrael.
„Režim je paranoičan, ranjen i ogorčen i želi da uguši svaki nemir pre nego što počne,“ navodi profesor Ali Ansari, ukazujući na rizik da represija dodatno otuđi javnost.
Život pod pritiskom
Stanovnici velikih gradova, posebno Teherana, kažu da se noću plaše da izlaze: vlasti pune ulice pristašama, izvode ceremonije i demonstracije kako bi okupirale javne prostore i obeshrabrile potencijalne proteste. U regionima sa većinskim kurdskim, arapskim i balučkim stanovništvom pritisak je, prema izveštajima aktivista, posebno izražen.
Zaključak
Dok se ratni sukobi nastavljaju, iranska vlast intenzivno jača kontrolu kako bi izbegla neposrednu destabilizaciju. Međutim, ekonomski udar i dugoročne posledice po prihode države predstavljaju ozbiljan rizik koji bi mogao izazvati širi talas nezadovoljstva — posebno ako se restriktivne i represivne mere nastave i nakon sukoba.
Pomozite nam da budemo bolji.
