Bonobo Kanzi Pokazao Da Mašta Možda Nije Isključivo Ljudska — Šta Je Otkrila Igra „Čajanke“

Ljudi se vekovima pitaju koliko su naše mentalne sposobnosti jedinstvene — posebno mašta i sposobnost da u isto vreme zamislimo realnu i izmišljenu situaciju. Nedavno istraživanje tima sa Johns Hopkins University postavilo je pitanje da li i nečovekoliki primati mogu imati takvu sposobnost. Eksperiment izveden na bonobu Kanziju donosi zapanjujuće dokaze koji pomeraju granice razumevanja životinjskog uma.

Tim je izabrao Kanzija, mužjaka bonoba starog oko 40–43 godine koji boravi u organizaciji Ape Initiative u Ajovi. Kanzi je dugo bio izložen ljudskoj enkulturaciji: naučio je da koristi slikovne simbole, razume govor i može da odgovori na usmene upite upiranjem prsta. Zbog tih komunikacionih veština bio je idealan kandidat za testiranje sposobnosti imaginarne reprezentacije.

Istraživači su osmislili jednostavnu improvizovanu igru "čajanke" koristeći prazne, providne šolje, teglice i bokale. Eksperiment je osmišljen tako da isključi traženje nagrade ili imitaciju kao moguća objašnjenja za Kanzijevo ponašanje. Istraživač je glumio da sipa sok ili stavlja grožđe iako ništa nije postojalo u posudama, a zatim je pitao Kanzija gde su predmeti.

A 40-year-old male bonobo named Kanzi showed the ability to differentiate between real and imagined objects.©GUDKOV ANDREY/Shutterstock.com(GUDKOV ANDREY/Shutterstock.com)

Rezultati su bili višestruki i dosledni:

• U prvom testu zamišljeni sok "ulazi" u dve šolje, a zatim napušta jednu — Kanzi je pokazao na šolju za koju je procenio da i dalje ima zamišljeni sok, čak i kada su se šolje potom zamenile mestima.
• U igri u kojoj je jedna šolja zaista sadržala sok, a druga je bila predmet zamišljene radnje, Kanzi je gotovo uvek birao pravu šolju sa stvarnim sokom, pokazujući da razlikuje imaginarno od stvarnog.
• U testu sa grožđem Kanzi je češće nego što bi se nasumično očekivalo pokazivao na teglu u kojoj je istraživač zamišljao grožđe.

Istraživači su dodali više kontrola kako bi isključili alternativna objašnjenja: posude su bile prazne i providne (stoga nije bilo vizuelne obmane), dizajn je eliminisao očekivanje nagrade, a ponašanje nije bilo dosledno imitaciji pokreta eksperimenata. Takođe nisu primećeni znaci frustracije nakon izbora koji nisu doneli nagradu, što dodatno sugeriše da su odgovori rezultat razumevanja, a ne greške ili čekanja poslastice.

„Veoma je upečatljivo i uzbudljivo što podaci ukazuju da i primati u svojim umovima mogu zamisliti stvari koje nisu prisutne,“

„Mašta se dugo smatrala ključnim elementom ljudskosti, ali ideja da možda nije ekskluzivna za našu vrstu je transformativna.“

Human imagination and planning mental faculties might not be as unique as previously thought.©Wirestock Creators/Shutterstock.com(Wirestock Creators/Shutterstock.com)

Zaključci studije sugerišu da bonobi mogu formirati takozvane sekundarne reprezentacije — sposobnost istovremenog držanja realne i zamišljene verzije događaja bez mešanja. Autori ističu i evolutivnu implikaciju: takva sposobnost mogla je postojati u zajedničkom predku ljudi i antropoidnih majmuna pre oko 6–9 miliona godina.

Iako je Kanzi bio posebno prikladan kandidat zbog svoje enkulturacije i komunikacionih veština, tim planira da u budućnosti ispita i primate bez intenzivnog ljudskog kontakta kako bi utvrdili koliko je ova sposobnost široko rasprostranjena unutar vrste.

Ovo istraživanje ne dokazuje da su ljudska i životinjska mašta identične, ali snažno ukazuje da granica između ljudskog i životinjskog mišljenja nije tako oštra kao što se prethodno mislilo. Otvorena su nova pitanja o poreklu mašte i složenosti unutrašnjih svetova primata.