Artemis 2 je prva posadna misija koja će proleteti pored Meseca od 1972. i za njen nadzor odgovorna je misijska kontrola u Johnson Space Centeru u Hjustonu. U White Flight Control Roomu direktori leta i CAPCOM Stan Love koordiniraju komunikaciju sa četvoro astronauta u kapsuli Orion. NASA ističe napredak u računarskoj snazi, senzorskoj preciznosti i sposobnostima dokovanja, ali podseća da osnovni principi fizike ostaju nepromenjeni.
Artemis 2: Prvi posadni prelet Meseca od 1972. — misijska kontrola u Hjustonu vodi let
Engineers and technicians monitor the Artemis 2 mission from the Lyndon B Johnson Space Center in Houston (RONALDO SCHEMIDT)(RONALDO SCHEMIDT/AFP/AFP)
Dok se četvoro astronauta iz kapsule Orion približava prolazu pored Meseca, u Johnson Space Centeru u Hjustonu tim inženjera i tehničara pozorno prati svaki njihov korak koristeći modernu opremu i iskustva iz programa Apollo.
U srcu operacije nalazi se White Flight Control Room, gde direktori leta Judd Frieling i Rick Henfling nadgledaju tok misije dok se posada priprema za korišćenje gravitacionog zamaha Meseca u cilju promene putanje i povratka ka Zemlji.
Ko komunicira sa posadom
Blizu glavnih ekrana sedi CAPCOM — kapsul-komunikator — koji je odgovoran za sve direktne poruke posadi. Ovog puta tu ulogu ima Stan Love, iskusan bivši astronaut koji prenosi odluke i instrukcije direktora leta četvoro astronauta: Reid Wiseman, Victor Glover, Christina Koch (SAD) i Kanađanin Jeremy Hansen.
Tehnologija i nasleđe
Artemis 2 je prva posadna misija do Meseca od poslednjeg Apola 1972. Iako je međuobukstvom prošlo više decenija, misija pokazuje kombinaciju savremenih tehnologija i temeljnog znanja koje je ostavio program Apollo.
Howard Hu, menadžer Orion programa, ističe tri ključne nadogradnje: znatno veća računarska snaga koja omogućava veću interakciju posade sa sistemima letelice, poboljšani senzori koji precizno određuju položaj letelice u svemiru, i napredne sposobnosti susreta i dokovanja. Ipak, osnovni principi aerodinamike i orbitalne mehanike ostaju nepromenjeni.
„Fizika se ne menja. Oblik suze je veoma efikasan iz aerodinamičke perspektive,“ rekao je Hu, podsećajući da je Orion zadržao konusni oblik koji je odlikovao i Apolove kapsule.
Istorijski kontekst
Hjuston je simbol svemirske istorije: od čuvene poruke „Houston, Tranquility Base here. The Eagle has landed.“ 20. jula 1969. do napetih trenutaka misije Apollo 13 kada je Jim Lovell javio „Ah, Houston, we've had a problem.“ Danas se u istoj zgradi nalaze različite kontrolne sale koje su vremenom modernizovane, ali i dalje čuvaju nasleđe ranih svemirskih misija.
Šta očekivati od Artemisa 2
Astronauti neće sleteti na površinu Meseca — cilj misije je bezbedan prlet i povratak sa skupljanjem podataka i testiranjem sistema Orion kapsule sa posadom. Misijska kontrola u Hjustonu prati njihove telemetrijske podatke, stanje sistema i izvršava manuelne ili automatske korekcije po potrebi.
Dok Artemis pomera granice savremenih svemirskih misija, on takođe jasno pokazuje kontinuitet znanja: inženjeri i timovi danas stoje na plećima pionira Apola, koristeći njihova iskustva i kombinirajući ih sa tehnologijom 21. veka.
Pomozite nam da budemo bolji.
