Artemis II će 6. aprila tokom šestčasovnog preleta izvesti prva ljudska zapažanja osvetljenog pojasa tamne strane Meseca od 1972. Posada (Wiseman, Glover, Koch i Hansen) ima unapred pripremljen spisak ciljeva, među kojima su Orientale, Ohm, Pierazzo i potencijalno Glushko. Poseban fokus biće na bojama i osvetljenju, jer one otkrivaju geološku istoriju Meseca, dok naučni timovi na Zemlji pružaju podršku u realnom vremenu.
Artemis II: Prvi ljudski pogled na osvetljeni deo tamne strane Meseca
A global map of the lunar surface comparing the portions astronauts have seen before and those they haven't.NASA Goddard/SVS
Četvoro astronauta misije Artemis II postaće prvi ljudi još od 1972. koji će izbliza videti osvetljeni pojas tamne (daleke) strane Meseca. Reid Wiseman, Victor Glover, Christina Koch i Jeremy Hansen imaće oko šest sati za posmatranje dok Orion prolazi iza Meseca tokom preleta 6. aprila.
Šta će posada posmatrati?
Posada će pratiti unapred pripremljen naučni spisak ciljeva i prijavljivati opažanja u stvarnom vremenu. Među ključnim objektima su:
A view of Orientale basin created by the Lunar Reconnaissance Orbiter.NASA/GSFC/Arizona State University
- Orientale basen — ogroman udarni krater na ivici vidljive i daleke strane Meseca, formiran pre ~3,8 milijardi godina; udarni talas i povratni materijal stvorili su koncentrična osovine i karakteristične naslage.
- Krater Ohm — relativno mlad krater sa izrazitim, vrlo svetlim zracima.
- Krater Pierazzo — smešten u izbačenom materijalu Orientalea, sa tamnim linijama stvrdnutih istopljenih stena.
- Mogući dodatni cilj: krater Glushko — mlad i veliki krater blizu ruba Meseca, čije uključivanje u konačni spisak zavisi od precizne putanje.
Zašto su opažanja važna?
Naučnici žele da astronauti posebno opišu nijanse boja i varijacije osvetljenosti površine. Kelsey Young iz NASA Goddard centra ističe:
„Ljudsko oko je najsuptilniji detektor koji imamo — naročito u rukama obučenog posmatrača.“Suptilne boje ukazuju na mineralni sastav i istoriju geoloških procesa, što satelitske snimke ne mogu uvek potpuno zameniti.
Istorijski primeri, poput zapažanja narandžastog praha tokom misije Apollo 17, pokazuju kako ljudska opažanja mogu otkriti neočekivane geološke tragove.
Artemis IIscience officer Kelsey Young at the Science console in Mission Control.NASA/Bill Stafford
Kako će biti organizovana podrška na Zemlji?
Tokom preleta naučni timovi će raditi iz više „back room“ prostorija u Johnson Svemirskom centru, a za komunikaciju i koordinaciju uveden je i naučni konzol u Kontroli misije — novost u odnosu na Apolo eru. Astronauti su prethodno vežbali kako da precizno opisu svako zapažanje i imaju unapred pripremljene upitnike za svaku metu.
Dodatne tehničke informacije
Artemis II će proći približno 4.000 milja (oko 6.000 km) iznad površine Meseca, čime će posada imati drugačiju, širu perspektivu u odnosu na ranije orbite koje su bile bliže površini. Tokom prolaza oko 20% tamne strane biće osvetljeno Sunčevom svetlošću, pa postoji i mogućnost zapažanja trenutnih udarnih bljeskova izazvanih meteoroidima.
Zaključak
Ovaj let je prilika da ljudi ponovo neposredno sagledaju Mesec i pruže vredne opservacije koje dopunjuju postojeće satelitske i Apollo podatke. Kao što Kelsey Young kaže: „Jedva čekam da Mesec deluje bliže — i da vidimo šta ćemo otkriti.“
Pomozite nam da budemo bolji.
