Prekid isporuka helijuma iz Katara usled zatvaranja Hormuškog moreuza i oštećenja LNG postrojenja doveo je do procene da je oko 33% svetskih zaliha helijuma van funkcije naredne 3–5 godine. To direktno ugrožava proizvodnju poluprovodnika, MRI aparate i druge industrije koje nemaju zamenu za helijum. Cene su već u porastu, a prve ozbiljnije posledice očekuju Tajvan, Južnu Koreju i Evropu.
Kriza helijuma: 33% svetskih zaliha van mreže 3–5 godina — šta to znači za industriju
Why the Iran war is disrupting the world’s helium supply
Globalni prekid isporuka helijuma izazvan sukobom u regionu Irana mogao bi da ima dugoročne posledice za više ključnih industrija — od medicine do proizvodnje poluprovodnika i svemirskih programa. Stručnjaci upozoravaju da će efekti trajati godinama i da su cene već počele da rastu.
Šta se dogodilo
Zatvaranje Hormuškog moreuza od strane Irana, u kontekstu vazdušnih udara SAD i Izraela, i ozbiljna šteta naneta industrijskom kompleksu Ras Laffan u Kataru prekinuli su ključne isporuke helijuma. Katar je najveći pojedinačni proizvođač helijuma i, prema U.S. Geological Survey, proizveo je oko 63 miliona m3 helijuma u 2025. od približno 190 miliona m3 globalne proizvodnje.
Koliko dugo i zašto će trajati problem
Cliff Cain, predsednik kompanije Pulsar Helium, procenjuje da je "oko 33% svetske zalihe helijuma van mreže najmanje naredne 3 do 5 godina". Direktor QatarEnergy Saad Sherida Al-Kaabi izjavio je da će popravke na LNG postrojenjima verovatno trajati između tri i pet godina, što direktno utiče na količine helijuma jer se on uglavnom dobija kao nusproizvod prerade prirodnog gasa.
„Osećaćemo to još dugo,” rekao je Cain, dodajući i da su cene već počele da skaču.
Ko će najviše biti pogođen
Industrija poluprovodnika je nedavno postala najveći pojedinačni potrošač helijuma, a za naprednu proizvodnju čipova nema adekvatne zamene za ovaj gas. Pored toga, helijum je nezamenljiv u MRI aparatima, u određenim procesima u svemirskim i odbrambenim programima, kao i u visokotehnološkoj proizvodnji.
Cain ističe da su Tajvan i Južna Koreja među prvim koje će osetiti nestašicu jer su veliki potrošači u fabričkim procesima izrade čipova. Evropa već oseća pritisak na snabdevanje, dok će Severna Amerika u početku biti donekle zaštićena sopstvenim resursima, ali nema kapacitet za brzu nadoknadu izgubljenih količina.
Posledice i perspektiva
Stručnjaci upozoravaju da će rast cena pogoditi potrošačku elektroniku, medicinsku opremu i sektore zavisne od visokokvalitetnog helijuma. Pošto je broj postrojenja koja proizvode helijum u traženom kvalitetu veoma mali, mogućnosti za brzo povećanje globalne proizvodnje su ograničene.
Izveštaj sadrži podatke i izjave iz NewsNation-a, U.S. Geological Survey i izjava zvaničnika iz QatarEnergy. Situacija se brzo razvija i može zahtevati prilagođavanje lanaca snabdevanja i strateške rezerve u godinama koje slede.
Pomozite nam da budemo bolji.
