Prekid Vatre SAD–Iran: Dvonedeljno Primirje, Hormuški Moreuz i Uticaj Na Cene Nafte

Vašington, 8. april — Nakon iznenadne promene kursa američkog predsednika Donalda Trumpa, koji je u utorak uveče odustao od pretnji da će pogoditi iransku civilnu infrastrukturu, strane su se saglasile na dvonedeljno primirje posredstvom Pakistana. Ipak, situacija ostaje napeta i konfuzna dok se sukobi nastavljaju u pojedinim delovima regiona.

Da li zaista postoji prekid vatre?

To još uvek nije potpuno jasno. Iran i SAD su se formalno dogovorili o dvonedeljnom prekidu vatre, ali borbe su se nastavile u sredu, a različite strane izveštavaju o nastavku napetosti.

Izrael je izveo intenzivne napade na Liban, ciljajući Hezbollah, pri čemu su, prema libanskim vlastima, srušene zgrade i bez prethodnog upozorenja stradale desetine civila. Iran je najavio da razmatra mogućnost udara na Izrael kao odgovor.

Takođe, Iran je izveo napade na naftne objekte u susednim zalivskim državama – uključujući veliki naftovod u Saudijskoj Arabiji koji se koristi za zaobilaženje Hormuškog moreuza – dok su Kuvajt, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati prijavili udare dronovima i projektilima.

Sjedinjene Države tvrde da su zaustavile svoje napade na Iran, ali su obećale da su spremne da se ponovo uključe ukoliko pregovori o trajnijem miru ne daju rezultate.

Da li je Hormuški moreuz otvoren?

Još nije potpuno otvoren. Iranska državna televizija javila je da je prvi brod prošao kroz ključni svetski energetski prolaz uz dozvolu Teherana, ali pojedini pomorski izvori navode da iranska mornarica i dalje preti silom onima koji bi pokušali da prođu bez saglasnosti.

Jedan iranski zvaničnik najavio je mogućnost ukidanja blokade uoči mirovnih razgovora, ali i dalje bi, prema tim izjavama, prolaz zahtevao dozvolu Teherana. Predsednik Trump je istakao da je uslov za dvonedeljno primirje otvaranje moreuza, dok je Iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost kazao da je Vašington u principu pristao da Iran zadrži kontrolu nad prolazom.

Podaci o pomorskom saobraćaju pokazuju da su kroz moreuz od ranih sati prošla dva broda u grčkom vlasništvu i jedan kineski teretnjak. Iran je ranije sklapao sporazume o bezbednom prolazu sa državama poput Indije i Iraka. Nemački brodar Hapag-Lloyd procenjuje da bi potpuno vraćanje saobraćaja na nivoe pre sukoba moglo da potraje najmanje šest nedelja.

Da li cene nafte padaju?

Da — ubrzo nakon objave prekida vatre, cene nafte su pale ispod 100 dolara po barelu, jer tržište očekuje povrat ugrožene ponude. Brent se trgovao oko 94 USD po barelu, dok je američki WTI bio oko 95 USD. Za poređenje, pre početka sukoba 28. februara Brent je iznosio oko 70,75 USD, a WTI oko 65 USD po barelu.

Ipak, cene ostaju znatno iznad nivoa pre rata i mogu brzo da porastu ako sukobi budu nastavljeni ili ako Iran zadrži blokadu. Dodatni rizik predstavljaju oštećenja na naftnim objektima u regionu koja mogu otežati povratak proizvodnje na predhodne nivoe, kao i šira neizvesnost koja utiče na tržišne projekcije.

Hoće li mirovni pregovori uspeti?

I na ovo pitanje zasad nema jasnog odgovora. Iran i SAD ulaze u pregovore sa suprotstavljenim zahtevima:

• Iran traži prekid svih borbi u regionu (uključujući Liban), povlačenje američkih snaga iz oblasti, ukidanje međunarodnih sankcija, pravo na nastavak obogaćivanja uranijuma i zadržavanje kontrole nad Hormuškim moreuzom.
• Sjedinjene Države zahtevaju da Iran obustavi obogaćivanje uranijuma i ukloni postojeće zalihe, smanji balistički program i prekine finansiranje regionalnih saveznika, među ostalim uslovima.

Konačni ishod zavisiće od spremnosti obe strane na kompromise, mogućnosti implementacije sporazuma i razvoja događaja na terenu u narednim danima.

Izveštavanje: Andy Sullivan; Uredničke izmene: Don Durfee i Keith Weir (Reuters).