Gaza Šest Meseci Nakon Primirja: Ni Rat, Ni Mir — Život Pod Stalnom Nesigurnošću

Gaza City, Palestina — Šest meseci nakon što je 10. oktobra 2025. potpisano primirje između Izraela i Hamasa, situacija u Pojasu Gaze ostaje krhka i promenljiva: smanjenje intenziteta nasilja nije rezultiralo stvarnom stabilizacijom, dok civilno stanovništvo i dalje trpi posledice dugotrajnog sukoba.

Šta je predviđao sporazum

Sporazum je predviđao trenutni i sveobuhvatni prekid vatre, prestanak kopnenih i vazdušnih operacija, postepeno povlačenje izraelskih snaga iz naseljenih područja, redovan ulazak humanitarne pomoći (oko 600 kamiona dnevno), otvaranje prelaza poput Rafaha, olakšano kretanje ljudi i roba, te međunarodno nadziranu rekonstrukciju i razmene zatvorenika.

Stanje na terenu — primirje koje ne štiti

Iako je rat formalno okončan na papiru, obaveze iz sporazuma nisu ispunjene u potpunosti. Prelazi funkcionišu selektivno i povremeno, količine pomoći su znatno ispod dogovorenih nivoa, a izraelske snage nisu se povukle do predviđenih linija.

Incidenata i žrtve

Gaza Government Media Office zabeležio je više od 2.073 kršenja od oktobra 2025. do marta 2026. — uključujući vazdušne udare, pucnjavu i upade. U prvim nedeljama primirja registrovano je oko 497 kršenja i 342 poginula, dok je do decembra broj poginulih porastao na 379 uz 992 povređena prema podacima Ministarstva zdravlja. Do aprila je ukupni broj poginulih prema zvaničnim izvorima prešao 700.

"Žuta linija" i teritorijalna kontrola

Umesto potpunog povlačenja, na terenu je uvedena takozvana "Žuta linija" — dinamična granica kontrole koja efektivno ostavlja Izrael s kontrolom nad oko 50–55% Pojasa Gaze, uključujući delove Rafaha, Khan Younisa i severa pojasa. Ta linija često je nejasna i dovela je do brojnih fatalnih incidenata u zoni blizu prelaska.

An injured child is treated at Nasser Hospital, following an Israeli military strike in Khan Younis, the Gaza Strip, on Friday, February 27, 2026 [Abdel Kareem Hana/AP]

Humanitarna kriza i snabdevanje

Unatoč određenom porastu isporuka hrane posle oktobra, nivo pomoći ostaje nedovoljan. Prema OCHA, predviđeno je bilo oko 600 kamiona dnevno, ali je u praksi ušlo samo 4.999 od 23.400 planiranih kamiona (21%). Neujednačen protok kamiona i problemi u distribuciji održavaju nestašice, podižu cene hrane i produžavaju rizik od pothranjenosti.

Medicinska evakuacija i prelaz Rafah

Rafah je delimično otvoren, ali pod strogim kontrolama i selektivnim listama. WHO i druge agencije navode da je samo nekoliko stotina pacijenata uspelo da napusti Gazu u prvim nedeljama, dok više od 20.000 ljudi procenjuje da im je hitno potrebno lečenje van Pojasa. Evakuacijske stope su daleko ispod potreba, a administrativne i bezbednosne procedure značajno usporavaju proces.

Ograničenja za rekonstrukciju

Materijali za obnovu označeni kao "dual-use" (čelik, cement, teška mehanizacija) ostaju pod ograničenjima i dugim kontrolnim procedurama, što praktično zamrzava početak masovne rekonstrukcije. Inspekcije i preusmeravanja kamiona dodatno smanjuju efikasnost isporuka.

Uticaj regionalne eskalacije

Regionalni sukobi (navedeni u izveštaju kao rat SAD i Izraela protiv Irana od 28. februara do 8. aprila) poremetili su prekid i logistiku, dovodeći do privremenih zatvaranja prelaza i smanjenja kretanja robe i ljudi. Tokom tog perioda uvodjenje ograničenja dodatno je umanjilo već skromne nivoe pomoći.

Zaključak

Posle šest meseci, primirje je bliže upravljanju krizom nego njenom rešavanju: intenzitet nasilja je pao, ali kontinuirana kršenja, ograničen pristup pomoći, zadržana kontrola nad velikim delom teritorije i zamrznuta rekonstrukcija znače da više od 2 miliona ljudi i dalje živi u dubokoj neizvesnosti. Među faktorima koji dodatno utiču su i smanjen međunarodni medijski fokus i regionalne tenzije.

Napomena: Podaci u tekstu zasnovani su na izveštajima relevantnih međunarodnih i lokalnih izvora navedenih u originalnom izveštaju (Gaza Government Media Office, OCHA, WHO, Ministarstvo zdravlja i drugi).