Kolumbija planira program za kontrolu invazivne populacije hipopotama koji u drugoj polovini 2026. predviđa eutanaziju oko 80 jedinki, kao i mere zadržavanja i relokacije. Trenutno oko reke Magdalena živi približno 200 hipopotama, ali bez intervencije broj bi mogao porasti do 1.000 do 2035. Program ima budžet od 7,2 milijarde pezosa i polazi od procena o ekološkoj šteti i genetskim problemima koji otežavaju transfer životinja u inostranstvo.
Kolumbija Pokreće Program Kontrole Hipopotama: Planira Eutanaziju Oko 80 Jedinki
Colombian Environment Minister Irene Velez speaks during a press conference about the measures the Colombian government will take to curb the reproduction of hippos in the country, in Bogota, Colombia, April 13, 2026. REUTERS/Luisa Gonzalez
Kolumbija će u drugoj polovini 2026. pokrenuti program za kontrolu invazivne populacije hipopotama koji predviđa, među ostalim merama, eutanaziju inicijalno oko 80 jedinki, saopštila je ministarka životne sredine Irene Velez.
Zašto je potrebna intervencija
U centralnom delu zemlje, u okolini reke Magdalena, trenutno živi oko 200 hipopotama. Bez mera kontrole, vlasti procenjuju da bi njihov broj mogao narasti i do 1.000 jedinki do 2035. godine. Velez navodi da rast populacije ugrožava lokalne ekosisteme, preti vrstama poput riječnih kornjača i manata, i doprinosi zagađenju voda.
„Moramo delovati kako bismo smanjili populaciju hipopotama. Ove mere su ključne za zaštitu naših ekosistema i autohtonih vrsta,“ rekla je Velez, dodajući da bi oko 80 jedinki moglo podleći toj meri.
Šta obuhvata program
Program, čiji je budžet 7,2 milijarde pezosa (oko 1,98 miliona dolara), predviđa kombinaciju mera: zadržavanje, relokaciju i — u određenom broju slučajeva — eutanaziju. Kolumbija je u pregovorima sa osam država, među kojima su Indija, Meksiko, Filipini, Ekvador, Peru i Južna Afrika, o mogućem transferu dela životinja u zoološke vrtove ili utočišta, ali potrebne dozvole za sada nisu dobijene.
Velez je upozorila da hipopotami u Kolumbiji pokazuju znake genetskih problema usled inbreedinga, što je umanjilo interes nekih institucija za njihov prijem u inostranstvu.
Poreklo i društveni kontekst
Prve četiri životinje uvezao je ilegalno u 1980-im Pablo Escobar kada je na jednoj od svojih imanja napravio privatni zoo. Od tada je populacija rasla gotovo bez efikasne kontrole, iako su lokalne vlasti povremeno pokušavale mere kontrole.
Predloženi plan izaziva široku javnu i stručnu debatu o balansu između zaštite biodiverziteta, javne sigurnosti i etike postupaka prema životinjama. Vlasti najavljuju da će sprovesti mere u skladu sa važećim propisima i da će nastaviti razgovore o alternativama kao što su relokacija ili druge humane opcije, koliko je to izvodljivo.
(Izveštavali: Luis Jaime Acosta; napisao: Jorge Ollero Castela; uredio: Bill Berkrot — prema izvoru Reuters)
Pomozite nam da budemo bolji.
