„Samo sam vrištala. Bila sam presrećna“ — Astronauti Artemis II o intenzivnom povratku i istorijskim trenucima oko Meseca

Iako je prošlo gotovo nedelju dana od završetka misije Artemis II, četvorica astronauta kažu da još nisu stigli da u potpunosti slegnu utiske nakon istorijskog leta oko Meseca. Posada i dalje procesira intenzivne vizuelne i emotivne doživljaje — od ulaska u atmosferu pri izuzetnim brzinama do predloga da se dva mesečeva kratera imenuju u čast misije i bližnjih.

Intenzivan povratak kroz atmosferu

Finalni ulazak kapsule Orion bio je izuzetno napet i uzbudljiv. Kapsula je ušla u atmosferu brzinom većom od 24.000 milja na sat (više od 38.600 km/h), a astronaut Victor Glover je opisao prizor plazme oko letelice kao osećaj «da smo u vatrenoj kugli».

«Nisam provodio mnogo vremena obrađujući sve ovo. Sve je bilo važno, svaki zvuk, svaki mehanizam», rekao je Glover.

Napetost je delimično prouzrokovana i poznatim dizajnerskim problemom sa toplotnim štitom koji NASA i dalje istražuje kako bi razumela performanse tokom reenterovanja.

Emocije na splasnuću i nakon sletanja

Kada je hatch otvoren posle prizemljenja na površinu okeana, Christina Koch je izjavila da je bila potpuno preplavljena osećanjima.

«Samo sam vrištala. Bila sam presrećna. Bilo je to čisto oduševljenje — visceralna, emotivna reakcija zbog povratka kući i zbog ljudi koji su nam prišli da nas iznesu — neizreciva radost.»

Posle iskrcavanja, astronaute su prebacili na brod američke mornarice gde su prošli sveobuhvatne medicinske preglede i debrifinge sa naučnim timom misije. Reid Wiseman je priznao da nije imao vremena za dekompresiju i mirnu refleksiju nakon misije.

Istorijski trenuci tokom leta

Artemis II beleži niz „prvih“: Wiseman, Koch, Glover i Hansen postali su prvi ljudi koji su sopstvenim očima videli celu dalju (mračnu) stranu Meseca, kao i prvi koji su posmatrali pomračenje Sunca sa blizine Meseca. Posada je tokom misije prešla više od 695.000 milja (preko 1.118.000 km) i napravila zapanjujuće fotografije pomračenja i mesečeve površine.

«Ne mislim da čovečanstvo ima rečnik da opiše ono što smo videli — bilo je drugim svetom», rekao je Reid Wiseman tokom NASA-ine konferencije.

Posveta kraterima: Integrity i Carroll

Jedan od najdirljivijih momenata dogodio se kada je posada predložila da se dva kratera na Mesecu nazovu Integrity, po imenu njihove letelice, i Carroll, u čast Wisemanove pokojne supruge. Wiseman je rekao da inicijativa nije bila njegova, već da su mu kolege to saopštile pre lansiranja.

Wiseman je emotivno opisao koliko mu znači taj gest: «Bila je neverovatna osoba i majka mojih dve ćerke. To je bio najlepši mogući dar.»

Povratak kućama i prilagođavanje

Nakon više od 695.000 pređenih milja, astronaute su sačekale emotivne scene susreta sa porodicama. Koch je priznala da je tokom prvih dana budila osećaj kao da još uvek leti: «Svaki put kad sam se budila, pomišljala sam da plutam i morala sam da se ubedim da nisam.»

Na brodu su spavali blizu jedni drugih u medicinskoj ambulanti, ali su navikli na blisku svakodnevicu u svemiru, pa je i to delovalo neobično. Wiseman je ispričao i kako je, iako nije vernik, zatražio posetu mornaričkog kapelana i rasplakao se kada ga je ugledao — prizor koji je opisao kao trenutak dugog procesa razumevanja porodične i profesionalne težine misije.

Misija Artemis II je, osim naučnih i tehničkih ciljeva, izazvala jake emotivne reakcije i pažnju javnosti zbog ličnih priča članova posade. Astronauti kažu da još nisu stigli da u potpunosti razumeju ili obrade sve utiske — i da će vreme i razgovori sa porodicama i timovima pomoći u tome.

Napomena: Ovaj tekst sažima izjave posade i zvanične informacije iz NASA-inog brifinga i izjava za medije.