Kontroverza u Libanu: Bankar Antoun Sehnaoui Hvaljen Za Podršku Izraelu Dok Zemlja Trpi

Antoun Sehnaoui, jedan od najuticajnijih libanskih bankara i predsednik upravnog odbora Societe Generale de Banque au Liban (SGBL), našao se u centru nove političke i društvene kontroverze nakon što ga je američka izaslanica Morgan Ortagus javno pohvalila za podršku Izraelu.

Dogadjaj u Muzeju Holokausta i reakcije

Sehnaoui je prisustvovao događaju u United States Holocaust Memorial Museum, gde je bio i donator. Govorila je Morgan Ortagus, za koju su libanski mediji i korisnici društvenih mreža spekulisali da je njegova emotivna partnerka. Ortagus je hvalila Sehnaouija, navodeći da potiče iz porodice "libanskih hrišćanskih cionista" i izjavila da su neka njegova kulturna ulaganja, poput finansiranja američko-izraelskog operskog projekta, "tehnički ilegalna" prema libanskom zakonu koji zabranjuje saradnju sa izraelskim pojedincima i institucijama.

"Podrška Izraelu često zahteva moralnu jasnoću, čak i kada izlaže pojedinca ličnom riziku," rekao je Ortagus tokom obraćanja.

Zašto je to izazvalo ogorčenje

Gnev u Libanu bio je brz i intenzivan. Video-snimci i komentari na društvenim mrežama optuživali su Sehnaouija za izdaju i tražili da odgovara pred zakonom. Kritičari podsećaju na istorijske veze njegove porodice: njegov otac, Nabil Sehnaoui, navodno je bio jedan od finansijera hrišćanskih milicija Lebanese Forces, grupe koja je 1982. sarađivala sa Izraelom u periodu masakara u Sabri i Šatili.

Pravni problemi i optužbe

Sehnaoui se takođe suočava sa pravnim postupcima. U Libanu protiv njega i banke SGBL podignute su optužnice u vezi sa navodnim pranjem novca povezanih sa deviznim transakcijama tokom finansijske krize koja je počela 2019. Banka odbacuje optužbe. U SAD se SGBL suočava i sa građanskom tužbom iz 2020. godine koju su podnele porodice žrtava napada koji su pripisani Hezbolahu, uz tvrdnje o pružanju materijalne podrške — i tu tužbu banka negira.

Političke i društvene implikacije

Kritičari ističu da Sehnaoui, zbog svog ekonomskog i društvenog uticaja, može da utiče na političke procese u zemlji. Poslanica Paula Yacoubian optužila ga je za spremnost da sarađuje sa različitim naoružanim grupama i za pokušaj sticanja "dodatnog sloja imuniteta" kroz međunarodne veze, uključujući potencijalnu ulogu u procesu normalizacije odnosa sa Izraelom.

"On može da kupi ili proda bilo koga," izjavila je Paula Yacoubian za Al Jazeera, dodajući da su ovakvi potezi pokušaj dobijanja zaštite bez uključivanja vlade u pregovore.

Humanitarni kontekst

Kontroverza se dešava u trenutku kada su poslednje izraelske operacije u Libanu izazvale široke humane posledice: od sredine marta zemlje su pogođene kopnenim udarima i vazdušnim napadima koji su, prema izveštajima međunarodnih organizacija i lokalnih izvora, doveli do stotina poginulih, optužbi za ratne zločine (uključujući navode o upotrebi metode nazvane "quadruple tap") i raseljavanja više od milion ljudi, pretežno sa juga zemlje.

Analize i perspektive

Libanski komentatori su podeljeni: dok neki smatraju da je sama poseta muzeju holokausta opravdana i da ne bi trebalo automatski povezivati posetu sa podrškom aktuelnim politikama Izraela, drugi ističu da javno isticanje podrške Izraelu u trenutku kada Liban trpi posledice ratnih dejstava ima snažan politički i emotivni naboj.

Makram Rabah, libanski akademik, rekao je: "Problematičniji je trenutak pojavljivanja nego sama poseta muzeju."

Za sada se rasprava nastavlja na društvenim mrežama i u parlamentu, dok mnogi građani i dalje pokušavaju da se vrate životima i domovima pogođenim sukobima.