Kratsios iz Bele kuće ističe da je teško unapred izbaciti „pogrešna“ istraživanja i da država treba da finansira rane faze tehnologija od strateškog značaja. Istorijski primeri — od G. H. Hardyja do NSF granta koji je doveo do PageRanka — pokazuju da rizična ulaganja mogu doneti ogroman društveni i ekonomski povraćaj. Ključ je u boljem praćenju, bržoj primeni rezultata i snažnijoj javno-privatnoj saradnji.
Zašto se isplati finansirati „pogrešna“ istraživanja: rizik koji vodi do velikih otkrića
U razgovoru sa Michaelom Kratsiosom, direktorom Kancelarije za nauku i tehnologiju Bele kuće, istaknuto je važno pitanje političkog odlučivanja o javnom finansiranju nauke: kako razlikovati vredna istraživanja od onih koja su „pogrešna“ — i da li je bolje popravljati sistem nego ga rezati?
Zašto je teško izbaciti „pogrešne“ projekte
Kratsios tvrdi da je lako prepoznati važne oblasti, ali gotovo nemoguće pouzdano unapred odrediti šta će pokazati da je besmisleno. Država treba da podstiče rane faze tehnologija koje su od ključne ekonomske i bezbednosne važnosti — a koje još nisu dovoljno zrele za privatne investitore — i da ulaže u istraživanja čija se korisnost može očitovati tek decenijama kasnije.
Primeri koji potvrđuju strategiju
Istorija daje brojne primere zašto rizična javna ulaganja imaju smisla. Matematičar G. H. Hardy smatrao je da njegove teorije nisu važne za „praktičan svet“, ali su kasnije postale ključne za biologiju, genetiku, kriptografiju i kvantno računarstvo.
"No discovery of mine has made, or is likely to make, directly or indirectly, for good or ill, the least difference to the amenity of the world."(Hardy, 1940) — „Nijedno moje otkriće nije učinilo, niti će verovatno učiniti, najmanju razliku u udobnosti sveta.“
Slično tome, grant Nacionalne naučne fondacije (NSF) vredan 4,5 miliona dolara za „digitalne biblioteke“ na Univerzitetu Stanford smatrao se rasipanjem — ali je iz tog projekta proizašao PageRank, ključni deo koji je doveo do nastanka Googlea i velike ekonomske vrednosti.
Kako država može bolje da upravlja rizikom
Kratsios predlaže bolje praćenje istraživačkih projekata, brže prelazak sa istraživanja na rezultate i pojačane javno-privatne saradnje. To uključuje fokus na tehnologije kao što su veštačka inteligencija, kvantno računarstvo i nuklearna fuzija — polja koja su strateški važna, ali zahtevaju rane javne investicije.
Zaključak
Ako SAD — ili bilo koja druga država koja želi tehnološki razvoj — želi da ostvari dugoročne koristi, mora biti spremna da finansira i mnoge projekte koji na kraju neće uroditi plodom. Jednostavno: ne pokušate li, promašite 100% šuteva koje niste pokušali.
Aktuelno: OpenAI je lansirao novi model GPT-Rosalind za istraživanja u životnim naukama, što dodatno osvetljava ulogu AI alata u ubrzavanju istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
