Milorad Dodik je na komemoraciji u Donjoj Gradini podvukao da se mora govoriti o zločinima i izrazio oštar stav prema međunarodnim predstavnicima koji nisu prisustvovali. U govoru je ponovio tvrdnje da su ustaše navodno imali dečji logor i da su ubijali i pokrštavali decu, te je pozdravio prisustvo ruskog ambasadora Igora Kalabuhova. Dodik je takođe izneo procenu od 500.000 stradalih Srba i pozvao da se sećanje ne prepusti ćutanju.
Dodik U Donjoj Gradini: "Ovde Nema Mesta Politici" — Sećanje Na Žrtve I Optužbe Prema Međunarodnim Akterima
© TANJUG/ FOTO SRNA/ Borislav Zdrinja/ bg
Milorad Dodik je u Donjoj Gradini, na obeležavanju Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina u NDH, održao govor u kojem je ponovio istorijske tvrdnje i uputio oštre političke poruke. Događaj je obeležen prisustvom zvaničnika, uključujući ruskog ambasadora, dok su predstavnici većine evropskih zemalja izostali.
Glavne tvrdnje iz govora:
"Ovo je mesto gde su umirali, ubijani samo zato što su imali svoj identitet i svoje ime, prezime i veru... Nije im oprošteno što su rođeni kao deo zajednice srpske, jevrejske, romske."
Dodik je posebno istakao da su, po njegovim rečima, ustaše bile jedine koje su organizovale dečji logor, da su ubijali i pokrštavali decu i da je bol žrtava večan. "Njihovi pokrovitelji bili su fašisti i nacisti", citirao je Dodik.
Tokom skupa, Dodik je pozdravio ruskog ambasadora Igora Kalabuhova i podsetio da Rusija, po ukazu predsednika Vladimira Putina, takođe obeležava Dan sećanja na žrtve genocida i holokausta.
On je rekao da su upućeni pozivi predstavnicima evropskih zemalja, ali da niko nije došao, što je tumačio kao političku poruku. U obraćanju je kritikovao međunarodne predstavnike, pominjući i bivšeg visokog predstavnika Kristijana Šmita, i tvrdio da se srpski narod politizuje i podređuje drugim interesima.
U svom govoru naveo je i procenu od "500.000" stradalih Srba na tom području, uz poziv da se o tim zločinima govori i ne prepušta ih ćutanju.
Kontekst i napomene
Donja Gradina predstavlja memorijalni kompleks povezan sa logorom Jasenovac i žrtvama iz Drugog svetskog rata. Navodi i statistike iznete na komemoracijama često su predmet istorijskih debata i političkih tumačenja; u tekstu su one predstavljene kao izjave Milorada Dodika, a ne kao potvrđena istorijska konkluzija.
Obeležavanje i politike sećanja ostaju osetljive teme u regionu: događaji kao ovaj kombinuju sećanje na žrtve i aktuelnu politiku, što može dovesti do različitih interpretacija i reagovanja međunarodne zajednice.
Napomena: Sve brojke i optužbe iznete u članku prenose izjave učesnika skupa i ne predstavljaju independentnu istorijsku verifikaciju unutar ovog teksta.
Pomozite nam da budemo bolji.
