Sive kitove iz Istočnog severnog Pacifika sve češće zatiču u Zalivu San Franciska, često pothranjene i u lošem stanju. U 2025. je registrovan rekord od 21 uginulog jedinka, a glavni uzroci su smanjen plen, klimatske promene i sudari sa plovilima. Naučnici koriste priliku da prate promene u migracijama i pozivaju na hitne, koordinisane mere zaštite i nadgledanja.
Zašto sive kitove ugibaju u Zalivu San Franciska? Naučnici tragaju za odgovorima
An adult female dead gray whale floated into the San Francisco Bay in California in March [Kathi George / The Marine Mammal Center]
Vetarom razdrmani Zaliv San Franciska, dom Golden Gate mosta, trgovačkih luka, javnih marina i trajekata, poslednjih godina privlači i neobične posetioce: sive kitove iz Istočnog severnog Pacifika. Posmatranja su istovremeno i prilika i upozorenje — stručnjaci beleže da su mnogi jedinci pothranjeni, da uglavnom ređe jedu i da sve češće uginjavaju usled kombinacije prirodnih i ljudskih faktora.
Šta se dešava?
U 2025. godini u širem Zalivu San Franciska registrovan je rekordnih 21 uginuli sivi kit. Tokom iste godine zabeleženo je sedam smrtnih slučajeva direktno povezanih sa problemima kao što su smanjena dostupnost plena, promena migracionih ruta i sudari sa brodovima. Od 2018. godine naučnici dokumentuju neobično veliki broj kitova koji se zadržavaju u zalivu, pri čemu je skoro jedna petina jedinki koje su ušle u zaliv kasnije pronađena uginula — često nakon sudara sa plovilima.
Uzroci i uzročno-posledične veze
Manjak plena: Promene u ledenim staništima i hrani u Arktiku dovele su do pada dostupnosti ključnih organizama kojima se kitovi hrane, što mnoge jedinke ostavlja bez potrebnih energetskih zaliha za dugu migraciju.
Klimatske promene: Topliji okeani i pomeranja morskih lanaca utiču na raspodelu plena i primoravaju kitove da traže alternativne stanišne tačke, kao što je Zaliv San Franciska.
Interakcije sa ljudima: Gust brodski saobraćaj, trajekti i komercijalni brodovi povećavaju rizik od udaraca plovila; dodatno, nasukavanja i plutajući leševi stvaraju logističke i higijenske probleme za lokalne službe.
[Getty Images]
Šta istraživanje pokazuje?
Studija koju je vodila Josephine Slaathaug (objavljena u Frontiers in Marine Science) analizirala je stotine fotografija kitova i leševa u Zalivu od 2018. godine i ukazala na "veoma zabrinjavajuće visok stepen smrtnosti". Autori ističu i nisko stanje nataliteta — mali broj teladi — što znači da populacija teško uspeva da se oporavi. Procena NOAA-e beleži pad populacije siveg kita sa približno 27.000 jedinki 2016. na oko 12.500 u 2025. godini, što je označeno kao "neobično povećana smrtnost".
"Ne radi se samo o pojedinačnim uginulim kitovima — to su signali većih promena u okeanu," kaže Kathi George, koja je učestvovala u nekropsijama i terenskom radu.
Mere i preporuke
Lokalne vlasti, Obalska straža i trajektne kompanije već su uvele privremene mere: obuka kapetana, upozorenja za usporavanje u zonama gde su kitovi viđeni i planovi za brzo uklanjanje leševa iz glavnih plovnih koridora. Razmatra se i postavljanje infracrvenih kamera na Angel Island za noćno praćenje, kao i dalja saradnja sa industrijama kako bi se smanjio rizik od sudara.
Autori studije ističu da Zaliv predstavlja retku priliku za naučno praćenje ponašanja migratornih kitova i razumevanje kako klimatske promene utiču na staništa i prehrambene mreže. Ako se sprovedu odgovarajuće zaštitne mere, Zaliv bi mogao postati važna stajanka za obnavljanje energetskih zaliha kod nekih jedinki — ali za to su potrebne brze i koordinisane akcije.
Šta možete da uradite?
Javni pozivi da se prijavljuju viđenja kitova, poštovanje pomorskih ograničenja brzine u zonama sa životinjama i podrška programima za zaštitu morskih sisara mogu pomoći. Ova priča je globalno relevantna jer osvetljava kako klimatske promene i ljudske aktivnosti utiču na velike migratore širom sveta.
Izvori i autori: Podaci iz istraživanja Josephine Slaathaug (Frontiers in Marine Science), izjave Kathi George, Moe Flannery i procene NOAA-e.
Pomozite nam da budemo bolji.
