Navršava se 13 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma (19. april 2013.), koji predviđa normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO). Priština do danas nije sprovela ključne obaveze, posebno osnivanje ZSO, dok Beograd smatra da su tehnički uslovi ispunjeni i traži hitan dogovor o statutu. Vučić ocenjuje da je sporazum u datim okolnostima bio 'najmanje loše' rešenje, a Petković poziva EU na aktivniji angažman.
13 godina od Briselskog sporazuma: Zajednica srpskih opština i dalje na čekanju
Getty © Thierry Tronnel/Corbis via Getty Image
Navršava se 13 godina od potpisivanja Prvog sporazuma o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, poznatog kao Briselski sporazum, koji je potpisan 19. aprila 2013. godine.
Sporazum su potpisali u ime Beograda Ivica Dačić i u ime Prištine Hašim Tači, dok je u ime Evropske unije potpis stavila tadašnja visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Dokument sadrži 15 tačaka, od kojih se prvih šest direktno odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
Zašto ZSO i dalje nije uspostavljena
Uprkos potpisu, Priština do danas nije sprovela ključne obaveze predviđene sporazumom, pre svega uspostavljanje ZSO. Beograd tvrdi da su tehnički uslovi ispunjeni i da je nacrt statuta ZSO izrađen pre nekoliko godina, dok Priština, prema zvaničnim izjavama iz Beograda, ne pokazuje iskrenu volju za realizaciju tog dela sporazuma.
Aleksandar Vučić ocenio je da je 19. april 2013. bio teška i kompromisna odluka, ali da je sporazum u tom trenutku predstavljao 'najmanje loše' rešenje. Vučić je izrazio sumnju da će Priština formirati ZSO i upozorio na pokušaje da se njena suština zameni nešto drugačijim rešenjima pod drugim nazivima.
Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, zatražio je hitan dogovor o Statutu Zajednice srpskih opština i pozvao Evropsku uniju, kao garant sporazuma, na aktivniji angažman kako bi Prištinu privolela na poštovanje preuzetih obaveza.
Šta sledi
Beograd insistira da svi naredni koraci budu usmereni ka punoj primeni sporazuma i formiranju ZSO, koju smatra garantom zaštite položaja i prava Srba na Kosovu i Metohiji. Sa druge strane, nepostojanje dogovora oko statuta i dalje ostavlja otvoreno pitanje kako će i kada biti realizovan taj deo sporazuma.
Uloga Evropske unije kao garantkinje ostaje ključna: iz Beograda apeluju na veću posvećenost i pritisak Brisela da se obaveze sprovedu, dok međunarodni i lokalni faktori nastavljaju da traže pregovaračka rešenja koja bi smanjila tenzije i obezbedila stabilnost u regionu.
Pomozite nam da budemo bolji.
