Veljko Odalović tvrdi da Briselski sporazum ne bi postojao bez Zajednice srpskih opština i upozorava da se ključne odredbe već 13 godina ne sprovode. On optužuje prištinske vlasti, ali i delimično međunarodne garantne mehanizme, da ignorišu implementaciju i time ugrožavaju prava Srba u oblasti bezbednosti, pravosuđa, zdravstva i obrazovanja. Odalović poziva na hitan plan implementacije koji bi obezbedio funkcionalnost ZSO i kolektivno predstavljanje kosovskih Srba.
Odalović: Bez Zajednice srpskih opština ne bi postojao Briselski sporazum — 13 godina bez pune implementacije
© L.L./ATAImages
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica, izjavio je danas da Briselski sporazum verovatno ne bi postojao da u njemu nije predviđena Zajednica srpskih opština (ZSO). Po njegovim rečima, sporazum je imao za cilj da zaštiti interese ljudi kako Srba, tako i Albanaca u pokrajini, te da su i albanski građani dobili određene benefite predviđene tim dokumentom.
Glavne tvrdnje i kritike
Odalović je ukazao da nijedan od prištinskih lidera — od potpisnika Hašima Tačija do aktuelnog premijera Albin Kurtija — nije pokazao iskrenu volju da sprovede sporazum u obliku u kojem je dogovoren. Prema njegovim rečima, već 13 godina svedočimo kontinuiranom izbegavanju implementacije, iako je Priština sporazum brzo ratifikovala.
„Imamo 13 godina izbegavanja... Briselski sporazum nisu poštovali Tači, Ramuš Haradinaj, Avdullah Hoti, Isa Mustafa, i neće ga poštovati Kurti u dogovorenom formatu i obliku“, rekao je Odalović.
Odalović posebno ističe da se ključne odredbe sporazuma danas direktno krše. Kao primer navodi odsustvo srpskog komandanta policije na severu AP Kosovo i Metohija — položaja koji bi, prema sporazumu, trebalo da predlažu gradonačelnici četiri srpske opštine.
Istovremeno, podvukao je probleme u pravosudnom sistemu u južnoj pokrajini, što, po njegovim rečima, srpskim građanima uskraćuje pravo na pravično suđenje i adekvatnu zaštitu tokom istraga.
Pitanje implementacije i uloga međunarodnih aktera
Odalović smatra da Priština, uz prećutnu saglasnost Evropske unije, pokušava da obesmisli koncept ZSO kroz institucionalne pritiske i jednostrane poteze. Naglasio je da ne postoji jasan i sprovođen plan implementacije koji bi obezbedio ostvarivanje prava i nadležnosti predviđenih sporazumom.
Govoreći o aktuelnim događajima, naveo je da je tokom mandata Albin Kurtija došlo do oduzimanja zemljišta koje su Srbi namenili za vojne objekte, kao i do postupaka koje je opisao kao napade na sektor zdravstva i obrazovanja.
Po planu implementacije, ZSO je trebalo da bude vezana za Republiku Srbiju kroz teme urbanog razvoja, zaštite životne sredine i finansiranja. Odalović ocenjuje da bi, kada bi ZSO zaživela u predviđenom obliku, kosovski Srbi imali kolektivno telo koje bi zastupalo njihove interese u ovim oblastima.
Zaključak
Odalović poziva na hitno otvaranje dijaloga o konkretnom planu implementacije Briselskog sporazuma i traži veću odgovornost međunarodnih garanata, pre svega EU, kako bi se sprečilo dalje urušavanje dogovorenih institucija i prava stanovništva u pokrajini.
Pomozite nam da budemo bolji.
