Kina je nakon ciljanih državnih ulaganja od 2017. značajno smanjila zaostatak za SAD u AI. Stanfordov izveštaj za 2026. pokazuje da Kina vodi po broju publikacija i citata, te je dominirala u broju AI patenata 2024. (preko 74%).
Ipak, SAD ostaju vodeće po privatnim ulaganjima (258,9 milijardi $ naspram 12,4 milijarde $), dok je tehnička prednost američkih modela smanjena i sada varira u jednocifrenim procentima.
Još 2017. godine State Council Narodne Republike Kine predstavio je prvi nacrt dugoročne strategije za veštačku inteligenciju, postavljajući cilj da do 2030. razvije „konkurentnost AI industrije“ na svetskom nivou. To je bio ambiciozan plan za zemlju kojoj ekonomska budućnost tada nije bila zagarantovana.
Danas se ta strateška, dugoročna politika isplaćuje: kineski napori u izgradnji kapaciteta za AI daju opipljive rezultate, dok se američki položaj suočava sa izazovima. Ako posmatramo globalni razvoj AI kroz prizmu rivalstva između velikih sila, čini se da Narodna Republika Kina preuzima inicijativu.
Stanfordov Institut za veštačku inteligenciju usmerenu na ljude (Institute for Human-Centered AI) objavio je 2026. godine veliki pregled stanja AI u svetu. Prema izveštaju, koji je prvi preneo Fortune, Kina sada vodi po broju naučnih publikacija i citata u oblasti AI. Takođe, stopa implementacije industrijskih robota integrisanih sa AI u Kini je približno devet puta veća nego u SAD.
Patenti dodatno potvrđuju ovu pomeranje: Stanford navodi da je 2024. godine Kina imala više od 74% svetskih odobrenih AI patenata, dok su SAD imale oko 12%, a EU oko 3%. Internacionalni ekonomisti (u radu koji još treba da prođe recenziju) ukazuju da su američki AI patenti relativno retki i „visoko koncentrisani među malim brojem velikih privatnih firmi“ — što može ograničiti širinu primene i distribuciju vlasništva nad ključnim tehnologijama.
Što se performansi tiče, vodeći američki modeli i dalje zadržavaju tehničku prednost prema tzv. Arena ocenama — metriki koja rangira kvalitet i sposobnosti AI sistema kroz niz standardizovanih testova. Međutim, Stanford izveštaj priznaje da se „znatna prednost“ SAD značajno smanjila do početka 2025. godine.
„Modeli iz SAD i Kine više puta su se menjali na vrhu rang-lista od početka 2025.“, navodi izveštaj. „U februaru 2025. DeepSeek‑R1 je kratko izjednačio vodeći američki model. U martu 2026. vodeći američki model je vodio za samo 2,7%, pri čemu je jaz tokom poslednje godine varirao, ali je ostao u jednocifrenim procentima.“
Ipak, Sjedinjene Države daleko prednjače po ulaganjima u privatnom sektoru: prošle godine američke privatne kompanije uložile su oko 258,9 milijardi dolara u AI, naspram 12,4 milijarde dolara u Kini. To pokazuje da, iako Kina brzo napreduje u publikacijama, patentima i primeni industrijskih rešenja, američka finansijska snaga ostaje značajan faktor.
Zaključno, Stanford ističe da su SAD godinama bile vodeće u veličini modela, performansama i naučnim rezultatima, ali da je Kina izrastala u ozbiljnu protivtežu i u mnogim oblastima smanjila američku prednost — do tačke u kojoj jasna globalna dominacija SAD više nije očigledna.
Promene ukazuju na multipolarnije globalno polje AI razvoja: tehničko vođstvo može brzo da se izmenja, investicije ostaju ključne, a široka primena i zaštita intelektualne svojine oblikuju geopolitičku prednost. Za zemlje i kompanije koje prate trendove, važno je ulagati u istraživanje, obrazovanje i infrastrukturu kako bi ostale konkurentne.
Pomozite nam da budemo bolji.
