Alarmantni Porast Smrtnosti Sivih Kitova U Zalivu San Franciska: Sudari Sa Plovilima Glavni Krivac

Sivi kitovi su dugo bili retka pojava u Zalivu San Franciska. Ove životinje migriraju iz toplih laguna Baja Kalifornije u Meksiku preko više od 10.000 milja (oko 16.000 km) do arktičkih voda gde se tokom leta hrane sitnim račićima. Uobičajeno je bilo da retko zadržavaju duže vreme u prometnom pomorskom koridoru zaliva.

Međutim, novo istraživanje objavljeno u časopisu Frontiers in Marine Science pokazuje da se ta slika rapidno menja. Od 2018. do 2025. naučnici su zabeležili da je najmanje 18% sivih kitova koji su ušli u zaliv uginulo, a kod više od 40% pronađenih leševa utvrđene su povrede tipične za udarac plovilom.

Šta pokazuju nalazi?

Autori studije navode da su kitovi iz istočnog severnog Pacifika (ENP) počeli češće da se pojavljuju u gusto saobraćajnom koridoru zaliva oko 2018. godine. Iako neki podslojevi kitova prirodno lovе južno od Arktika, većina jedinki zapaženih u zalivu nije bila vezana za te poznate grupe za hranjenje.

Istraživači spekulišu da klimatske promene i zagrevanje Arktika menjaju dostupnost plena u njihovim tradicionalnim staništima, pa kitove primoravaju da traže hranu na novim lokacijama — među kojima je i ovaj prometni zaliv. Međutim, konkretna vrsta plena kojom se hrane u zalivu još nije jasno identifikovana.

Podcenjena smrtnost

Voditeljka studije Josie Slaathaug upozorava da prava stopa smrtnosti može biti znatno viša — procene idu između 40% i 50% — jer je često otežano povezati fotografije živih jedinki sa pronađenim leševima zbog propadanja kože ili nestanka trupla.

Istovremeno, opšta populacija ENP sivih kitova opada zbog pothranjenosti i gladi uzrokovane promenama u raspodeli plena u Arktiku. Southwest Fisheries Science Center procenio je ukupnu populaciju na oko 13.000 jedinki, što je najniži broj od 1970. godine.

Reakcije i predlozi mera

Autori studije i organizacije za zaštitu prirode ističu da je u Zalivu San Franciska jasno uočljiv dominantan uzrok smrti — sudari s plovilima — te pozivaju na hitne mere. Lokalni programi, poput Whale Smart koje vodi Marine Mammal Center, edukuju skipere kako da prepoznaju ponašanje kitova i izbegnu bliske susrete.

Tehnološka rešenja takođe se testiraju: na Aljasci je jedna flota u partnerstvu sa kompanijom WhaleSpotter koristila veštačku inteligenciju i termalne kamere za pravovremeno otkrivanje kitova i izbegavanje sudara promenom kursa.

Organizacije za zaštitu prirode, kao što je Center for Biological Diversity, pritiskaју federalne agencije da preduzmu oštrije mere — uključujući obavezna ograničenja brzine u osetljivim zonama i konsultacije Obalske straže sa National Marine Fisheries Service prilikom postavljanja morskih putanja.

Šta dalje?

Podaci iz 2022. pokazuju da su dobrovoljna smanjenja brzine dovela do smanjenja prosečnih brzina velikih plovila, ali stopa saradnje od oko 50% nije dovoljna da bi se smrtnost spustila na nivo koji omogućava oporavak populacije. Stručnjaci ističu da su potrebne koordinisane, obavezne i tehnološki podržane mere kako bi se smanjio broj fatalnih sudara i omogućio povratak kitova na zdrave populacione nivoe.

Zaključak: Povećano prisustvo sivih kitova u Zalivu San Franciska, verovatno podstaknuto promenama u dostupnosti plena, dovodi ih u opasan sukob sa intenzivnim brodskim saobraćajem. Hitne i efikasne mere zaštite su neophodne da bi se sprečilo dalje ugrožavanje vrste.