Studija UAH, zasnovana na više od 40 miliona dnevnih merenja sa 1.211 stanica, pokazuje da su ekstremne vrućine i hladnoće postale ređe u kontinentalnom delu SAD tokom poslednjih 127 godina. Najjači toplotni talasi zabeleženi su 1925–1954 (posebno 1930-ih), dok su ekstremne niske temperature značajno opale od 1990-ih. Razlika između najtoplijih i najhladnijih godišnjih temperatura smanjena je za oko 6 stepeni.
UAH Studija: Ekstremi Temperatura U SAD Su Ređi — Najviše Je Opala Hladnoća
NOAA
Nova dugoročna studija Univerziteta Alabame u Hantsvilu (UAH) pokazuje da su, tokom poslednjih 127 godina, ekstremne vrućine i naročito ekstremne niske temperature postale ređe u kontinentalnom delu SAD. Rad, koji je analizirao više od 40 miliona dnevnih merenja sa 1.211 meteoroloških stanica, objavljen je u časopisu Theoretical and Applied Climatology.
Metodologija
Studiju je vodio dr John R. Christy, državni klimatolog Alabame (u penziji) i profesor atmosferskih i zemaljskih nauka na UAH. Istraživanje obuhvata rekonstrukciju i analizu dnevnih temperaturnih podataka od 1899. godine do danas, sa ciljem da se procene promene u učestalosti i intenzitetu temperaturnih ekstremâ kroz duži vremenski period.
Glavni nalazi
Toplotni događaji: Najintenzivniji toplotni talasi dogodili su se u periodu 1925–1954, naročito tokom 1930-ih. Prema studiji, nema jasnih dokaza o dugoročnom porastu ekstremnih letnjih vrućina na nacionalnom nivou.
Hladnoća: Ekstremne niske temperature su opale izraženije, posebno od 1990-ih — zabeleženo je znatno manje rekorda niskih temperatura i blaži zimski ekstremi.
Promenjena varijabilnost: Razlika između najtoplijih i najhladnijih godišnjih temperatura suzila se za oko 6 stepeni tokom celog perioda obuhvaćenog studijom, što ukazuje na smanjenje ukupne varijabilnosti temperaturnih ekstremâ.
Mogući uzroci i ograničenja
Istraživači ističu da su u trendovima prepoznatljive i promene u atmosferi, ali i lokalni uticaji kao što je razvoj i izgradnja u okolini meteoroloških stanica, koji mogu menjati izmerene vrednosti. Studija se odnosi na kontinentalni deo SAD i ne predstavlja direktnu procenu globalnih trendova.
"Ovaj skup podataka nam omogućava da sa većom sigurnošću postavljamo — i odgovaramo na — pitanja o ekstremnim vrućinama i hladnoćama, s obzirom na količinu podataka koja je sada dostupna," navodi dr John R. Christy. "Razumevanje kako su se ekstremi menjali tokom vremena ključno je za nepristrasno tumačenje kako današnji događaji stoje u odnosu na prošlost."
Za čitaoce u Srbiji: Iako je analiza fokusirana na SAD, rezultati su važni za šire razumevanje promena u učestalosti klimatskih ekstremâ i metodoloških izazova pri dugoročnoj detekciji promena, što može biti relevantno i za regionalne klimatske studije.
Pomozite nam da budemo bolji.
