Aktivisti i organizacije za ljudska prava tvrde da je Iran pojačao represiju tokom rata na Bliskom istoku, uz visokoprofilne egzekucije i hiljade hapšenja. Netblocks prijavljuje "mrak" na internetu koji je Irance izolovao 53 dana. Iran Human Rights navodi 3.646 privođenja od 28. februara, uključujući 767 slučajeva nakon početka primirja 8. aprila, a IHR upozorava na rizik od daljih smrtnih kazni. Aktivisti zahtevaju da oslobađanje političkih zatvorenika postane ključni uslov za pregovore.
Iran Pojačava Represiju Tokom Rata: Egzekucije, Hiljade Hapšenja i 53 Dana Bez Interneta
Repression continued in Iran even amid the ceasefire (ATTA KENARE)(ATTA KENARE/AFP/AFP)
Aktivisti i organizacije za ljudska prava upozoravaju da je Iran pojačao unutrašnju represiju tokom rata na Bliskom istoku, uz visokoprofilne egzekucije i hiljade hapšenja. Prekid vatre nije zaustavio niz izvršenja koja grupe smatraju političkim represalijama, dok su stroga ograničenja pristupa internetu, koja Netblocks opisuje kao "mrak", Irance izolovala od globalnih mreža već 53 dana.
Ključni podaci
Norveški NGO Iran Human Rights (IHR) saopštio je da je od izbijanja rata 28. februara uhapšeno najmanje 3.646 ljudi, od čega je najmanje 767 slučajeva prijavljeno nakon početka dvonedeljnog primirja 8. aprila. Optužbe protiv privedenih obuhvataju špijunažu, prenos slika ili koordinata osetljivih lokacija stranim medijima, pokušaj uspostavljanja operativnih ćelija i posedovanje Starlink terminala.
"Neposredno puštanje na slobodu svih političkih zatvorenika uhapšenih pre ili posle izbijanja rata mora biti centralni uslov bilo kog sporazuma sa Islamskom Republikom," izjavio je Mahmood Amiry-Moghaddam, direktor Iran Human Rights.
Egzekucije i strah od novih kazni
Vlasti su izvele nekoliko smrtnih kazni od nastavka egzekucija 19. marta, uključujući osmog čoveka koji je osuđen za učešće u januarskim protestima. Amir Ali Mirjafari je optužen za paljenje Gholhak velike džamije i za navodnu saradnju sa izraelskom obaveštajnom službom Mossad, preneo je sudski portal Mizan.
Istovremeno, vlasti su pogubile i osam muškaraca koji su navodno članovi zabranjene opozicione grupe Narodni mudžahedini (MEK). IHR upozorava da su stotine demonstranata suočene sa optužbama za smrtne kazne, pri čemu je najmanje 30 već osuđeno na smrt.
Ciljanje aktivista i ograničenja slobode
Preko 100 aktivista civilnog društva, uključujući nagrađivanu advokatkinju za ljudska prava Nasrin Sotoudeh, privedeno je od početka sukoba. Sotoudehina ćerka Mehraveh Khandan objavila je na Instagramu da se majka prvi put javila telefonom od hapšenja, navodeći da je zadržana od strane Ministarstva obaveštajnih službi, ali bez informacije o lokaciji pritvora.
Organizacije poput IHR i pariškog Together Against the Death Penalty (ECPM) navode da je Iran 2025. godine pogubio najmanje 48 žena — najviše u više od dve decenije.
Međunarodni odziv i pregovori
Kako je primirje išlo ka kraju, američki lider Donald Trump izjavio je da bi oslobađanje osam žena koje, prema tvrdnjama, rizikuju smrtnu kaznu moglo poboljšati šanse za uspeh mirovnih pregovora sa Vašingtonom. Nije jasno da li će pregovori biti nastavljeni, a aktivisti upozoravaju da međunarodna ćutnja o sudbinama pritvorenih može ohrabriti režim na dalju represiju.
Napomena: Svi podaci u tekstu zasnovani su na izveštajima nevladinih organizacija i medijskih izvora navedenim u originalnom članku.
Pomozite nam da budemo bolji.
