James Webb je u infracrvenom otkrio da je supernova 2025pht u NGC 1637 potekla od izrazito prašnjavog crvenog supergiganta, što podržava hipotezu da prašina skriva neke najveće zvezde. Ipak, arhivska NEOWISE posmatranja pružaju potencijalne kandidata za "neuspele supernove" — zvezde koje su možda direktno prešle u crne rupe. Trenutna evidencija je pomešana: Webb pomaže da se razluče prašina i neposredni kolaps, ali konačni odgovor zahteva dalja posmatranja.
Misterija nestalih crvenih supergiganata: da li se gase u prašini ili postaju crne rupe?
The James Webb Space Telescope is weighing in on a longstanding debate over why we don’t see more of the most massive red supergiant stars go supernova.NASA/ESA/CSA/Northrop Grumman
U poslednjim godinama astronomi su primetili zagonetan nedostatak najmasivnijih zvezda na nebu: čini se da neki od najvećih „divova" jednostavno nedostaju u danima pre očekivanih supernova.
Zvezde čija je masa najmanje osam puta veća od Sunca obično završavaju život kao kolapsne (core‑collapse) supernove. Od 1987. godine registrovano je oko 30 takvih eksplozija — većinom poteklih od crvenih supergiganata, sjajnih i crvenkastih zvezdanih diva. Ipak, najveći među njima (otprilike >≈18 puta masa Sunca) retko su uočeni kao progenitori supernova, što predstavlja aktuelnu astro‑zagonetku.
Image of galaxy NGC 1637 captured by Hubble’s WFC3 and Webb’s NIRCam. This image shows visible and near-infrared wavelengths of light that have been translated into visible-light colors.NASA, ESA, CSA, STScI, Charles Kilpatrick (Northwestern), Aswin Suresh (Northwestern); Image Processing: Joseph DePasquale (STScI)
Dvostruko objašnjenje
Postoje dve vodeće hipoteze. Prva kaže da neki velikani uopšte ne eksplodiraju: umesto toga, pri kolapsu njihovo jezgro odmah formira crnu rupu i zvezda praktično „nestane" — tzv. neuspele supernove. Druga predlaže da krajem života te zvezde izbacuju velike količine prašine koja ih zaklanja, pa teleskopi u vidljivom spektru ne mogu da procene pravu svetlost i masu progenitora.
Uloga James Webb teleskopa
James Webb Space Telescope (JWST), koji posmatra u infracrvenom opsegu, može da prodre kroz guste oblake prašine i da otkrije prigušene progenitore. Leta 2025. globalna mreža ASASSN zabeležila je supernovu 2025pht u galaksiji NGC 1637, udaljenoj oko 40 miliona svetlosnih godina. Hablovi snimci u vidljivom opsegu nisu pronašli progenitora — ali Webb jeste: radi se o izrazito prašnjavom crvenom supergigantu. Otkriće jača argument da prašina barem delimično objašnjava nedostatak najvećih supergiganata.
A detailed view of a red supergiant star before and after it exploded. Before exploding, it is not visible to Hubble, only to Webb. Hubble shows the glowing aftermath in July 2025.NASA, ESA, CSA, STScI, Charles Kilpatrick (Northwestern), Aswin Suresh (Northwestern); Image Processing: Joseph DePasquale (STScI)
Kandidati za neuspele supernove
Međutim, postoji i druga strana: arhivska infracrvena posmatranja (NEOWISE) otkrila su u Andromedi izvor koji se sredinom 2010‑ih umereno ujasnio, a zatim brzo prigušio do gotovo ničega — scenarij koji neki istraživači (Kishalay De i saradnici) tumače kao mogući neposredan kolaps u crnu rupu. Takvi kandidati, ako se potvrde, bi pokazali da neki supergiganti stvarno „ugasnu" bez klasične supernove.
Protivnici te interpretacije (npr. Emma Beasor i saradnici) ukazuju da Webbovi snimci ponekad otkrivaju ostatke ili slabi izvor svetlosti u lokaciji kandidata — što može značiti da je reč o zvezdanom spajanju ili o objektu skrivenom prašinom, a ne o crnoj rupi. Takođe, očekivana rendgenska emisija od pada materije u novoformiranu crnu rupu nije uvek registrovana (Chandra detekcije su često negativne), što dodatno komplikuje zaključke.
A detailed view of a red supergiant star before and after it exploded. Before exploding, it is not visible to Hubble, only to Webb. Hubble shows the glowing aftermath in July 2025.NASA, ESA, CSA, STScI, Charles Kilpatrick (Northwestern), Aswin Suresh (Northwestern); Image Processing: Joseph DePasquale (STScI)
Zaključak: Trenutni podaci ukazuju da su obe situacije moguće — prašina i neuspele supernove — i da verovatno oba procesa doprinose "nedostatku" najvećih crvenih supergiganata. JWST značajno poboljšava šanse za razrešenje ovog pitanja kroz dalja infracrvena posmatranja.
Astronomi sada ciljano prate druge poznate crvene supergigante koje deluju blizu kraja života. Buduća posmatranja će pokazati da li će neke od njih eksplodirati spektakularno ili prosto nestati u tame crne rupe — ili će se još potvrditi da je prašina bila „krivac“ za mnoge do sada neuhvaćene progenitore.
Tehnička opažanja: spomenuti instrumenti i programi u tekstu su: James Webb Space Telescope (JWST), Hubble Space Telescope (HST), All‑Sky Automated Survey for Supernovae (ASASSN), NEOWISE i Chandra X‑ray Observatory.
Pomozite nam da budemo bolji.
