Tim sa Monash University pokazao je da pčele medarice (Apis mellifera) demonstriraju osnovno numeričko rasuđivanje — uključujući sabiranje, oduzimanje i koncept nule — koristeći eksperimente sa vizuelnim stimulima i nagradama. Istraživači su uveli praznu površinu kao predstavnik nule i isključili mogućnost da izbor pčela zavisi samo od niskonivojskih vizuelnih naznaka. Studija, objavljena u Proceedings of the Royal Society B, ima implikacije za razumevanje evolucije inteligencije i razvoj efikasnijih AI modela.
Pčele Broje? Novo Istraživanje Pokazuje Da Medarice Razumeju Osnovnu Matematiku
A honeybee brain is about the size of a sesame seed.
Mozak pčele medarice (Apis mellifera) teži manje od jednog miligrama i sadrži manje od milion neurona — dovoljno, kako pokazuje novo istraživanje tima sa Monash University u Australiji, za iznenađujuće složene numeričke operacije. Decenijama su naučnici raspravljali koliko ove naizgled jednostavne životinje zapravo razumeju; nova studija dodaje snažan argument da pčele poseduju oblik apstraktnog numeričkog rasuđivanja.
Kako su testirane pčele?
Istraživači su pčele izlagali vizuelnim stimulima koji su varirali po broju i obliku crnih figura na površini. Ključni moment eksperimenta bio je uvođenje prazne površine kao predstavljača „nule“. Pčele su bile trenirane pomoću nagrada, a zatim testirane da li biraju prema apstraktnoj numeričkoj vrednosti ili samo podležu prostim vizuelnim naznakama.
"Može biti izazov staviti se u um pčele i zamisliti kako one vide svet, ali pokušaj da svet posmatramo očima životinje je suštinski deo našeg rada," rekao je tim pod vođstvom Scarlett Howard. "Pčele nas često iznenađuju načinom na koji interpretiraju situacije i donose odluke."
Glavni nalazi
Prema studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences, autori su uspešno isključili objašnjenje da se izbor pčela može objasniti samo nižim, perceptivnim naznakama poput prostorne frekvencije elemenata. U njihovim rečima, to sugeriše da su pčele koristile apstraktno numeričko rasuđivanje umesto isključivo asocijativnog učenja na osnovu ponavljanja vizuelnih obrazaca.
Mirko Zanon, neuroznanstvenik sa Univerziteta u Trentu i koautor studije, dodaje: "Naši rezultati pokazuju da prijašnje kritike ne stoje kada se uzme u obzir biologija životinje."
Zašto je to važno?
Van laboratorije, takve kognitivne sposobnosti mogu pomoći pčelama da broje latice ili procenjuju koje cvetnice nude najviše nektara i tako efikasnije sakupljaju hranu. Iz perspektive nauke i tehnologije, rezultati sugerišu da kompleksno ponašanje ne zahteva uvek veliku neuronsku mrežu — stavka koja može inspirisati efikasnije i jednostavnije modele u veštačkoj inteligenciji.
Zaključak: Iako pčele nemaju ljudsku vrstu svesti, njihovi odgovori na eksperimente ukazuju na sposobnost apstraktnog brojanja, uključujući pojmove kao što je nula. To menja način na koji shvatamo granice kognicije kod malih mozga i podstiče širu refleksiju o evoluciji inteligencije.
Pomozite nam da budemo bolji.
