Nova studija: Spiralna rampa ugrađena u lice mogla je omogućiti izgradnju Velike piramide za ~20 godina

Novo istraživanje objavljeno u časopisu npj Heritage Science predlaže da je Velika piramida u Gizi mogla biti izgrađena korišćenjem spiralne, omotavajuće rampe ugrađene direktno u lice piramide. Autorski rad nezavisnog istraživača Vicente Luisa Rosella Roiga predstavlja matematičku simulaciju IER (Integrated Edge-Ramp) modela i ispituje da li takav pristup može objasniti brzinu i organizaciju gradnje.

Šta je IER model?

IER model predviđa da su rampe bile integrisane u obod piramide, umesto da budu masivne eksterne konstrukcije. Prema autoru, takvi „ivčni“ ili obodni kanali su gradili rampu koja se omotavala oko strukture i naknadno je bila zatrpana po završetku gradnje — čime se izbeglo ostavljanje velikih arheoloških tragova vidljivih spolja.

Simulacija i vremenski okvir

Roig je upotrebio matematičku simulaciju da izračuna koliko bi gradnja trajala pri različitim konfiguracijama rampi. Po istorijskim podacima, piramida je građena oko 2560. g. p. n. e. kao grobnica faraona Khufu-a i sastoji se od približno 2,3 miliona blokova. Ako je gradnja morala da se završi u roku Khufuove vladavine od oko 27 godina, prosečno bi trebalo postaviti oko jednog bloka na svaka tri minuta.

Autorski zaključci: sistemi sa jednom eksternom rampom bi verovatno zahtevali skoro pola veka, dok model sa više do 16 simultanih rampe — koji se postepeno smanjuju kako piramida raste — može dovesti do aktivnog vremena izgradnje od oko 13,67 godina. Uzimajući u obzir vađenje kamena, rečni transport i sezonske zastoje, ukupno predviđeno trajanje projekta iznosi 20–27 godina, što je u skladu sa istorijskim podacima.

File Photo: A general view of the Great Pyramid of Khufu at the Giza Pyramids necropolis in Giza, Egypt, November 7, 2025. (credit: Ali Moustafa/Getty Images)

Dimenzije, logistika i praktična rešenja

Po opisu u studiji, pojedinačna rampa bi bila široka oko 3,8 m — dovoljno za dvosmerni saobraćaj: natovarene sane gore i prazne dole. Nagib rampe koji model predviđa iznosi oko 7,4–7,5°. Autor je identifikovao praktičan problem — zaokretanja na uglovima — i procenio da svaki 90° zavoj dodaje oko tri minute ka vremenu prelaska; kao rešenje predlaže uglovne platforme na obodu koje omogućavaju pažljivije manevrisanje blokovima.

Tehnička provera: FEA analiza

Studija je koristila metodu konačnih elemenata (FEA) da bi simulirala raspodelu napona ako bi se privremeno uklonili obodni blokovi radi izgradnje rampe. Rezultati pokazuju da bi uklanjanje tih blokova u predloženom obimu ostavilo napone unutar prihvatljivih granica — tj. da privremena konstrukcija verovatno ne bi ugrozila statiku glavne piramide.

Povezanost sa ScanPyramids otkrićima

Zanimljivo, geometrijska putanja koju IER model predviđa delimično korespondira sa unutrašnjim anomalijama otkrivenim tokom misije ScanPyramids (muonska tomografija 2016–2017), koja je identifikovala veliki nerazjašnjeni prostor i više manjih šupljina i urezanih zona. Nagib i položaj predložene rampe poklapaju se sa lokacijama tih praznina, ali autori napominju da trenutno skeniranje ne može pouzdano razlikovati naknadno zatrpanu rampu od drugih tipova prostora.

Ograničenja i zaključci

Autori ističu da je IER pre svega hipoteza koja generiše testabilne predviđanja, a ne konačno objašnjenje. Potrebne su dodatne analize i ciljani arheološki radovi da bi se model potvrdio ili odbacio.

Ukratko, Roigov IER model nudi ubedljivo logističko i konstruktivno objašnjenje kako su Egipćani mogli efikasno organizovati masivnu gradnju uz manje spoljašnjih ostataka, a povezanost sa ranijim skeniranjima čini ovu hipotezu posebno vrednom daljih istraživanja.