Iran Vraća Povlašćeni Devizni Kurs i Ulaže Milijarde U Osnovne Zalihe Zbog Ratne Neizvesnosti

Teheran — Život u iranskoj prestonici delimično se vratio u normalu: pijace, kafei i prodavnice ponovo rade, a na nekim autoputevima vidljiv je umeren saobraćaj, dok krhki prekid vatre sa SAD uglavnom opstaje nakon nedelja razarajućih napada SAD i Izraela.

Ipak, stanovništvo je oprezno. Mnogi kupuju samo najosnovnije namirnice, gomilaju zalihe konzervi i vode, otkazuju izlaske i štedljivo troše kako bi se nosili sa rastućim cenama.

Vlada vraća subvencionisani kurs za uvoz osnovnih proizvoda

U nastavku pritiska inflacije i zabrinutosti za snabdevanje, kabinet je dodao klauzulu u smernice za sprovođenje budžeta koja predviđa ponovno uvođenje povlašćenog deviznog kursa za uvoz ključnih proizvoda — pšenice, lekova, medicinske opreme i mlečnih formula za bebe.

Plan je da se iz prihoda od nafte i gasa izdvoji do 3,5 milijardi USD za mrežu poverenika koji će uvoziti osnovne proizvode po zvaničnom kursu od 285.000 rijala za USD. To je znatno niže od kursa na otvorenom tržištu (oko 1,55 miliona rijala) i ispod budžetskog kursa od 1,23 miliona rijala, prema državnim medijima.

Dodatan novac iz Nacionalnog fonda i pojačane mere

Državni mediji navode da će do 1 milijarde USD biti preusmereno iz Nacionalnog fonda za razvoj za dopunu strateških rezervi — šećer, pirinač, ječam, kukuruz, sojina sačma, crveno i pileće meso. Vladini zvaničnici tvrde da zemlja ima dovoljne devizne i zlatne rezerve, ali detalji o tokovima sredstava nisu dati.

Ministarstvo kooperativa, rada i socijalne zaštite saopštilo je da je povlačenje subvencionisanog kursa znatno uticalo na cene osnovnih proizvoda i da je ministarstvo predstavilo više scenarija kako bi se garantovala bezbednost hrane u 11 kategorija ključnih artikala. Raspravlja se i o povećanju mera socijalne podrške — mesečnih davanja i elektronskih kupona — s ciljem ublažavanja rasta cena.

Logistika, granice i distribucija lekova

Uprkos blokadi luka i udarima na naftnu infrastrukturu, državna televizija je istakla da je glavni izazov sada dovesti prazne tankere do terminala Hargh i Jask kako bi se obavila isporuka nafte. Agencija Tasnim je prenela stav da izvoz preko kopnenih granica sa Iračkim, Turskom i Pakistanom može ublažiti neke pritiske na snabdevanje.

Vlada je pojačala ovlašćenja guvernera pograničnih provincija kako bi ubrzala uvoz osnovnih proizvoda uz manje birokratije. Državni mediji su čak naveli da bi, u slučaju nedostatka, policija mogla ublažiti akcije protiv krijumčarenja da bi dopremila robu na tržište — izjava koja odražava dramatičnost situacije.

Iranska Uprava za hranu i lekove najavila je centralizovanu distribuciju strateških medicinskih zaliha s ciljem pravedne i pravovremene raspodele lijekova i medicinske opreme zdravstvenim ustanovama i smanjenja problema u nabavci.

Ekonomija pod pritiskom: internet i domaćinstva

Skoro dvomesečno državom namešteno gašenje interneta i dalje remeti privredu: milioni poslova su privremeno obustavljeni, a hiljade radnika ostale su bez posla. Pristup internetu odobren je samo putem ograničenih, državom kontrolisanih veza ili skupih VPN usluga, što dodatno otežava poslovanje i svakodnevni život.

„Stojeći u prodavnici, većina stvari je i dalje dostupna, ali sada često razmišljamo da li nešto želimo ili nam je to zaista neophodno“, rekao je mlađi stanovnik zapadnog Teherana.

Dok vlasti tvrde da će obnoviti infrastrukturu i da su mere privremene, mnogi Iranci ostaju zabrinuti zbog dugoročnih ekonomskih posledica i dostupnosti osnovnih životnih namirnica.