Ukratko: U Iranu raste nestašica lekova za rak, hronične bolesti i vakcina zbog kombinacije sankcija, pomorske blokade i oštećenja proizvodnih kapaciteta. Preko 800 proizvoda je u nestašici, od kojih je 90 životno važnih, a cene lekova i insulina skočile su višestruko. Napadi su oštetili oko 44 firme, dok stručnjaci upozoravaju na rizik prekida imunizacije i porast pothranjenosti među najranjivijima.
Nestašice lekova u Iranu Se Produbljuju: Sankcije, Napadi i Pomorska Blokada Ugrožavaju Pacijente
A three-day pharmaceutical exhibition opens in Tehran's sprawling Iran Mall on September 8, 2026 [Maziar Motamedi/Al Jazeera]
Teheran — Farah, 59-godišnja stanovnica Teherana, ranije je dobijala švajcarski lek za autoimune bolesti. Zbog dostupnosti i cene prešla je na iranski proizvod, ali sada se boji da i domaća verzija uskoro neće biti dostupna.
„Prešla sam na iranski proizvod zbog cene i dostupnosti,” rekla je za Al Jazeeru, navodeći samo ime. „Ne možete stalno menjati terapiju jer lekovi nemaju istu kvalitetu i efikasnost.”
Iranski mediji i stručnjaci iz farmaceutske industrije izveštavaju o rastućim nestašicama lekova za rak, hronične bolesti i vakcina, dok kombinacija sankcija, trgovinskih ograničenja i razaranja proizvodnih kapaciteta dodatno otežava snabdevanje.
Opseg problema
Prema Hadi Ahmadiju, portparolu Iranskog udruženja farmaceuta, u zemlji je u nestašici oko 800 farmaceutskih proizvoda, od kojih se 90 smatra životno važnim. Oko 400 od tih lekova proizvodi se u Iranu, ali i domaća proizvodnja zavisi od uvoza ključnih sirovina i specijalizovane opreme.
Cene i inflacija
Državna agencija Mehr News izvestila je dramatičan rast cena: gabapentin +220%, acetaminofen +375%, amoksicilin +285%, fluoksetin +100%, dok je insulin poskupeo i do šest puta u odnosu na prošlu godinu. To se uklapa u širu inflatornu krizu — cena osnovnih namirnica porasla je za više od 123% godišnje (podaci za avgust).
Razlozi nestašica
Iranski napori da postigne samodovoljnost u farmaciji godinama su unapredili proizvodnju aktivnih sastojaka i lekova, ali sektor i dalje zavisi od uvoza određenih sirovina i opreme. Finansijske i logističke posledice američkih sankcija, uključujući i ograničenja u bankarskim i transportnim vezama, dodatno otežavaju nabavku i skupljaju troškove, uprkos postojećim humanitarnim izuzecima.
Iranski zvaničnici takođe navode da su nestašice pogoršane nakon vazdušnih udara i napada koji su, kako tvrde, oštetili ili uništili oko 44 kompanije iz sektora farmacije i medicinske opreme, pri čemu je, prema navodima, oko 50 radnika ranjeno ili ubijeno.
Primer: Tofigh Daru
Među pogođenim kompanijama našla se i Tofigh Daru. Maryam Farahani, direktorica prodaje, izjavila je da su napadi pogodili istraživačke i proizvodne linije, uključujući proizvodnju peptidnih i narkotičnih aktivnih supstanci i antikancerogenih lekova. Kompanija je iznajmila alternativne proizvodne linije, ali je, kako procenjuju, delimična obnova procesnih kapaciteta najranije za dve godine i zahteva desetine miliona dolara.
Izraelske vlasti su tvrdile da je Tofigh Daru bio snabdevač fentanilom za istraživačko telo SPND; kompanija to osporava navodeći da proizvodi male količine citrat-soli fentanila za odobrene medicinske upotrebe.
Reakcije vlasti i rizici po javno zdravlje
Mahdi Pirsalehi, šef Iranske uprave za hranu i lekove, na farmaceutskoj izložbi u Teheranu rekao je da industrija „odbija da se sruši“ i da neprijatelji pokušavaju da prikažu situaciju kao još težu putem medija. Međutim, zdravstveni radnici upozoravaju da su povećane cene, otkazani uvozi vakcina (npr. rotavirus) i rizik od prekida imunizacije ozbiljna pretnja javnom zdravlju.
Jedan gastroenterolog i univerzitetski profesor opisao je porast cena kao „zapanjujući“ i naveo dodatne faktore koji doprinose krizi: postepeno ukidanje subvencionisane strane valute za medicinski uvoz i velika dugovanja osiguranja prema apotekama, procenjena na oko 8 kvadriliona rijala (≈ $3.56 mlrd).
„Izveštaji da je uvoz vakcine protiv rotavirusa zaustavljen zbog pomorske blokade, i da vakcine protiv influence uskoro mogu biti ugrožene, predstavljaju ozbiljnu i alarmantnu pretnju,“
Stručnjaci upozoravaju i na indirektne posledice: ubrzana inflacija i siromašenje povećavaju rizik od pothranjenosti kod dece i trudnica, što pogoršava ranjivost prema zaraznim i nezaraznim bolestima.
Zaključak
Složeni faktori — međunarodne sankcije i logističke prepreke, pomorska blokada, razaranja proizvodnih kapaciteta i domaći ekonomski pritisci — zajedno ugrožavaju dostupnost i pristupačnost ključnih lekova u Iranu. Zdravstveni stručnjaci pozivaju na hitno otvaranje humanitarnih kanala i finansijskih rešenja kako bi se sprečio prekid terapija i epidemije koje se mogu prevenirati vakcinama.
Pomozite nam da budemo bolji.
