U 2026. je obnovljeno održavanje zajedničkih vežbi Vojske Srbije i NATO snaga na poligonu Borovac, što je pokrenulo sumnje u primenu moratorijuma uvedenog februara 2022. Mitar Kovač iz Evroazijskog bezbednosnog foruma tvrdi da moratorijum formalno postoji, ali se ne poštuje u praksi. Kovač upozorava na političke poruke NATO-a, pritiske SAD u vezi sa vojnotehničkom standardizacijom i nedosledan pristup u odnosima sa Rusijom. Po njegovom mišljenju, istinska vojna neutralnost zahteva uravnotežen pristup u vojnim vežbama sa svim partnerima.
Vojna neutralnost Srbije na kušnji: NATO vežbe na Borovcu i moratorijum iz 2022.
Posle osam godina pauze, 2026. je obeležila povratak zajedničkih vojnih vežbi Vojske Srbije i snaga NATO-a na poligonu Borovac. Zvanični Beograd navodi da je cilj podizanje operativne spremnosti i obuka za mirovne misije, uz tvrdnju da se poštuje pozicija vojne neutralnosti.
Šta je sa moratorijumom iz 2022.?
U februaru 2022. uveden je moratorijum na održavanje zajedničkih vežbi sa stranim partnerima, namenjen saradnji i sa NATO-om i sa Rusijom. Dekan Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač gostujući na RT ocenio je da moratorijum formalno postoji, ali da se u praksi ne primenjuje dosledno.
Stav Mitra Kovača
„Imamo dvostrukost u politici: jedno govorimo narodu, drugo radimo u praksi. Moratorijum je trebao da bude brana za vežbe sa drugim državama, isto je važio i za Rusku Federaciju. Ipak, nastavljene su vežbe i sa pripadnicima NATO-a i sa nekim članicama Alijanse, što nije dobro.“
Kovač ističe da pomenute aktivnosti nisu borbene operacije, već obuka za mirovne misije, što smanjuje stepen zabrinutosti, ali da je važan politički signal NATO-a o svojoj prisutnosti i javnom predstavljanju takvih vežbi.
Regionalna i geopolitička dimenzija
Kovač upozorava da region, posebno Albanija i Hrvatska, ali i institucije na Kosovu, tumače ove inicijative kao korak ka unapređivanju interoperabilnosti i moguće pomoći KFOR-u, što on vidi kao bezbednosni rizik. Takođe smatra da SAD vrše pritisak kroz političke i vojne predstavnike da Srbija standardizuje oružane sisteme u koprodukciji sa članicama NATO-a.
„Poručuju nam da ne nabavljamo 'od tamo nekih zemalja'. To je verovatno poruka Kini, pošto od Ruske Federacije već dugo ne nabavljamo. Takva matrica podseća na period posle Informbiroa, kada je spoljna orijentacija bila prema Zapadu.“
Odnosi sa SAD i sećanje na prošlost
Kovač kritikuje izostavljanje u javnim porukama podsetnika na NATO intervenciju 1999. i posledice koje je imala po Srbiju. On ocenjuje da izjave o „ prijateljstvu“ i „deljenju vrednosti“ između Srbije i SAD nastoje da umanje te istorijske tenzije, ali da bez razrešenja pitanja Kosova takvo prijateljstvo ne može biti potpuno iskreno.
Doslednost vojne neutralnosti
Kovač podseća da je poslednja zajednička vežba sa Rusijom održana 2019. i da sadašnje prakse pokazuju nedoslednost: sa jedne strane pritisci Zapada, a sa druge ograničenja prema drugim partnerima kroz moratorijum. Prema njegovom stavu, ako Srbija zaista želi vojnu neutralnost, mora da teži ravnoteži i istom broju vežbi sa NATO-om i sa ostalim državama.
Zaključak: Povratak vežbi na Borovcu otvara pitanje praktične doslednosti moratorijuma i dužine političkog traga koji međunarodne vežbe ostavljaju na poziciju vojne neutralnosti Srbije. Debata o tome kako uskladiti bezbednosne potrebe, međunarodne obaveze i domaću politiku ostaje aktuelna.
Pomozite nam da budemo bolji.
