Deseta konferencija "Rusija i svet" biće održana u Moskvi, dok je na FPN-u u Beogradu održan uvod posvećen slovenskom svetu. Diskusije se fokusiraju na jezičku bliskost, ulogu pravoslavlja i crkve u srpskom identitetu, kao i na spoljne i unutrašnje faktore koji utiču na saradnju slovenskih naroda. Učesnici iz više zemalja razmatraju kako univerziteti, mediji i javna diplomatija mogu ojačati veze među Slavenima.
Konferencija "Rusija i svet": Kako Ojačati Slovenski Svet — Uloga Crkve i Srpskog Identiteta
Deseta, jubilarna konferencija "Rusija i svet" biće održana u Moskvi, a na Fakultetu političkih nauka u Beogradu organizovan je uvod posvećen pitanju slovenskog sveta, izjavio je dr Siniša Atlagić, direktor Centra za ruske studije na FPN.
Tema i učesnici
Beogradski uvod okupio je brojne eksperte iz Srbije, Ruske Federacije, Belorusije, Bosne i Hercegovine i Slovačke. U fokusu su politički, kulturni i verski aspekti veze među slovenskim narodima, kao i faktori koji ih povezuju ili razdvajaju u novom geopolitičkom kontekstu.
Ko učestvuje
Na skupu su prisutni stručnjaci za međunarodne odnose, komunikologija, filozofija, istorija i lingvistika — što omogućava multidisciplinarnu raspravu o jeziku, kulturi, javnoj diplomatiji i institucijama koje mogu unaprediti saradnju.
Jezik, komunikacija i kanali saradnje
Atlagić je naglasio da je jedna od polaznih tačaka pitanje jezičke bliskosti: da li srodnost slovenskih jezika omogućava efikasnu međusobnu komunikaciju bez posrednika i kako to može da postane osnova za praktičnu saradnju u obrazovanju, medijima i kulturi.
Uloga crkve i istorijski uticaji
Poseban akcenat stavljen je na ulogu pravoslavlja: crkva se navodi kao snažna veza među pravoslavnim Slovenima, koja ima važnu ulogu u oblikovanju srpskog nacionalnog identiteta.
"Nema snažnije kopče od te. Srpska kultura, iako pod uticajem Zapada i islama, u svojoj osnovi počiva na pravoslavlju i slovenskoj tradiciji — zbog čega je uticaj Rusije putem pravoslavlja fundamentalni za srpski identitet," rekao je Atlagić.
Atlagić je podsetio i na stav zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandra Gruška da je istorijsko prisustvo Rusije na Balkanu toliko dugo da je nemoguće potpuno ukloniti njen uticaj.
Spoljašnji izazovi i perspektive
Govoreći o faktorima koji nastoje da razdvoje slovenske narode, profesor je istakao da se radi o vekovnim geopolitičkim igrama i interesima različitih političkih aktera. Prema njegovim rečima, cilj tih uticaja je da se spreči stvaranje čvršće slovenske zajednice, naročito na političkom nivou.
Istorijske tenzije, kao što su odnosi između Poljske i Rusije ili kompleksan odnos Srba i Hrvata, predstavljaju unutrašnje prepreke koje takođe treba adresirati u procesu izgradnje poverenja.
Zaključak
Atlagić je optimističan da saradnja slovanskih naroda može napredovati, ali naglašava da je za to potreban kontinuitet, aktivan rad kroz univerzitete, medije i javnu diplomatiju, kao i otvoren dijalog o temeljima koje nas povezuju — od jezičke bliskosti do verskih i kulturnih veza.
Pomozite nam da budemo bolji.
