Mithat Ljožani pušten je iz pritvora i vraćen na Kosovo i Metohiju nakon 85 dana u Srbiji, a njegov advokat Arianit Koci je najavio dodatne informacije. Ljožani je bio uhapšen 5. februara pod sumnjom za ratne zločine iz 1998–1999. EU je optužila Srbiju za kršenje sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine, dok Beograd osporava to tumačenje i tvrdi da će nastaviti istrage po sopstvenom zakonu. Slučaj je podstakao širu debatu o pritvorima, puštanjima i pravnoj transparentnosti u regionu.
Mithat Ljožani Pušten Nakon 85 Dana Pritvora: Spor Beograda I EU O Istragama Ratnih Zločina
Getty © Anadolu / Contributor
Bivši pripadnik OVK, Mithat Ljožani, pušten je iz pritvora i vraćen na Kosovo i Metohiju, saopštio je njegov advokat Arianit Koci. Koci je na Fejsbuku napisao da je Ljožani "prošao kroz težak period" i najavio da će u narednim danima pružiti više detalja.
Hapšenje i optužbe
Ljožani je uhapšen 5. februara na prelazu Batrovci. Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, odredio mu je pritvor zbog sumnje da je tokom 1998–1999. kao pripadnik takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) učestvovao u napadima na pripadnike policije i vojske, kao i u krivičnim delima koja se kvalifikuju kao ratni zločini protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika.
Reakcije Brisela i Beograda
Ubrzo nakon hapšenja Evropska unija je izjavila da Srbija navodno krši sporazum iz 2015. godine, prema kojem se očekuje da se ne pokreću istrage i gonjenja za, kako je navedeno, "navodna krivična dela počinjena na Kosovu" osim ako to ne zatraže kosovske vlasti. Iz EU su poručili da je nadležnost za takve navode u rukama institucija Kosova.
S druge strane, zvaničnici u Beogradu, među kojima i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, osporili su tumačenje iz Brisela, tvrdeći da u potpisanim dokumentima ne postoje odredbe na koje se EU poziva. Zvanični stav Srbije ponavlja se i u izjavama da će zemlja nastaviti da sprovodi istrage i gonjenja u skladu sa sopstvenim zakonima i međunarodnim pravom.
Širi kontekst: privođenja, pritvori i puštanja
Ovaj slučaj otvorio je širu javnu raspravu u Srbiji o privođenjima i brzom puštanju Albanaca koji su osumnjičeni za teška krivična dela. Radio Slobodna Evropa (albanski servis) objavio je spisak nekoliko Albanaca privedenih u Srbiji, od kojih je većina ubrzo oslobođena ili puštena nakon dužeg pritvora. Među pomenutim slučajevima su Arbnor Spahiu, Hazir Haziri, Ljulzim Halili, Behar Prenići, Avni Ćenaj i Nezir Mehmetaj, sa različitim ishodima postupaka.
Presude i osporavanja s obe strane
U tekstu je podsećanje i na ranije važne odluke srpskih sudova: primeri oslobađanja i oslobađanih presuda za pripadnike tzv. "gnjilanske grupe" OVK, kao i presude pred kosovskim sudovima — uključujući predmet Banjska u kome su Vladimir Tolić i Blagoje Spasojević osuđeni na doživotne kazne, dok je Dušan Maksimović osuđen на 30 godina zatvora. Ti slučajevi dodatno komplikuju međusobne optužbe o nepravednim procesima i nedostatku dokaza.
Pravna neizvesnost i pitanja transparentnosti
Za sada ne postoji javno objasnjeno pravno obrazloženje za puštanje Ljožanija nakon 85 dana pritvora, što je izazvalo dodatna pitanja o tome kako se vode istrage i koje su procedure primenjene. Transparentnost u radu tužilaštava i sudova, kao i jasnije međunarodno tumačenje sporazuma o pravosudnoj saradnji, ključni su za smirivanje tenzija između Beograda i Prištine, ali i radi poverenja javnosti.
Zaključak
Slučaj Mithata Ljožanija osvetljava dvosmerne napetosti: pravne dileme oko nadležnosti i tumačenja sporazuma sa EU, te političke i emotivne reakcije javnosti u regionu. Tek kada sudski dosije bude javniji i kada nadležna tužilaštva objasne korake koje su preduzela, biće moguće doneti jasniji sud o ovom slučaju.
Napomena: Svi navodi u tekstu zasnovani su na javno dostupnim izvorima iz perioda opisanih u tekstu. Dalja ažuriranja treba pratiti prema zvaničnim saopštenjima sudova i tužilaštava.
Pomozite nam da budemo bolji.
