Studija iz World Happiness Report 2026, zasnovana na podacima iz 43 zemlje i više od 330.000 mladih, otkriva da problematična (kompulzivna) upotreba društvenih mreža korelira sa većim psihološkim tegobama i nižim životnim zadovoljstvom kod adolescenata. Efekti postoje u svim regionima, najjači su u Anglo‑Celtic zemljama, a najslabiji u Caucasus‑Black Sea regionu. Socioekonomske nejednakosti posebno utiču na životno zadovoljstvo; veza između problematične upotrebe i lošeg blagostanja pojačala se između 2018. i 2022., ali ne deluje da su nejednakosti značajno porasle.
Studija: Društvene mreže Pogoršavaju Dobrobit Tinejdžera — Najugroženiji Su Oni Iz Manje Povoljnih Sredina
EF Stock/Shutterstock
Kako društvene mreže postaju centralni deo života mladih, nova analiza u World Happiness Report 2026 upozorava da kompulzivna ili nekontrolisana upotreba mreža značajno doprinosi slabijem mentalnom zdravlju adolescenata. Istraživanje obuhvata podatke iz 43 zemlje i više od 330.000 mladih i pokazuje doslednu povezanost između problematične upotrebe društvenih mreža i lošijeg psihološkog stanja i nižeg životnog zadovoljstva.
Ključni nalazi
- Viši nivoi problematične upotrebe društvenih mreža povezani su sa češćim psihološkim pritužbama (potištenost, nervoza, razdražljivost, poremećaji sna) i nižim životnim zadovoljstvom.
- Veza postoji u svim ispitivanim zemljama, ali je jačina varijabilna: najjača u Anglo‑Celtic regionu (npr. UK, Irska), slabija u Caucasus‑Black Sea regionu.
- Adolescenti iz manje povoljnih socioekonomskih sredina su posebno ranjivi — naročito kada je reč o životnom zadovoljstvu.
- Između 2018. i 2022. povezanost problematične upotrebe i lošeg blagostanja je postala jača, ali ne izgleda da su socijalne nejednakosti značajno porasle u tom periodu.
Regionalne i socioekonomske razlike
Iako je osnovni obrazac isti svuda — problematična upotreba je štetna — intenzitet efekata zavisi od mesta i resursa. Anglo‑Celtic zemlje pokazuju najsnažniji efekat, dok je veza relativno slabija u regionu Caucasus‑Black Sea. Socioekonomski jaz je naročito jasno vidljiv u pokazateljima životnog zadovoljstva: mladi iz manje povoljnih porodica češće ocenjuju svoj život slabije, verovatno zato što su socijalna poređenja na mrežama osetljiviji za percipirane razlike u prilikama i resursima.
Trendovi tokom vremena
Podaci iz perioda 2018–2022 pokazuju da se veza između problematične upotrebe i lošeg blagostanja pojačala. To može odražavati rastuću ulogu digitalnih tehnologija u svakodnevici mladih, što je naročito došlo do izražaja tokom i nakon pandemije Covid‑19. Međutim, to pojačanje je uticalo na tinejdžere kroz sve socioekonomske grupe u sličnom stepenu — što znači da se postojeće nejednakosti nisu nužno pogoršale u tom periodu.
Implikacije za politiku i praksu
Rezultati ukazuju da javne politike i intervencije ne bi trebalo da tretiraju adolescente kao homogene. Potrebne su ciljane mere: razvoj digitalne pismenosti, podrška mentalnom zdravlju u školama, programske mere usmerene ka porodicama s ograničenim resursima i regulacije koje smanjuju štetne aspekte platformi. Cilj treba da bude ne samo smanjenje štetne upotrebe, već i smanjenje socijalnih posledica koje internet pojačava.
O autorima i finansiranju
Studiju su predstavili autori uključeni u World Happiness Report 2026. Roger Fernandez‑Urbano prima sredstva od španskog Ministarstva nauke, inovacija i univerziteta i State Research Agency kroz Ramón y Cajal (RYC) grant. Učešće Maria Rubio‑Cabañez i Pablo Gracía podržano je kroz projekat DIGINEQ (Grant Agreement ID: 101089233), finansiran od strane European Research Council (Consolidator Grant).
Zaključak: Društvene mreže su uticajan faktor za mentalno zdravlje mladih, ali efekti su isprepleteni sa socijalnim i regionalnim okolnostima. Politike moraju biti ciljane i pravične kako bi zaštitile najranjivije grupe.
Pomozite nam da budemo bolji.
