Studija u PLOS Biology otkriva da divlji kakadui u Sidneju uče da probaju novu hranu posmatrajući vršnjake. Istraživači su pratili preko 700 ptica u pet roja, koristili obojene bademe i beležili kako se ponašanje brzo širi nakon što su neke jedinke bile obučene. Mladi su pokazali snažan konformizam, dok su odrasli selektivnije koristili socijalne informacije. Do kraja 20‑odnevnog eksperimenta, 349 ptica jelo je obojene bademe.
Divlji papagaji uče novu hranu posmatrajući prijatelje — studija otkriva društveno učenje kakadua
A sulphur-crested cockatoo eats a red-colored almond as part of the experiment. - Julia Penndorf
Novo istraživanje objavljeno u časopisu PLOS Biology pokazuje da divlji kakadui koriste socijalno učenje kako bi odlučili da li da probaju nepoznatu hranu. Studija beleži kako su se ptice u urbanim zajednicama Sidneja brzo oslanjale na ponašanje svojih vršnjaka pri prihvatanju obojenih badema.
Istraživači iz Australije, Nemačke, SAD i Švajcarske pratili su više od 700 jedinki sulphur‑crested cockatoo (kakadua sa žutim crestem) raspoređenih u pet rojeva u centralnom Sidneju. U eksperimentu su četiri jedinke (dva papagaja iz Balmoral Beach i dva iz Clifton Gardens) bile obučene da jedu bademe obojene u plavo ili crveno, nakon početne netrpeljivosti prema novoj hrani.
U svakoj zajednici postavljen je automatski dozator koji je tokom dnevnih sesija tokom 10 dana izdavao oba obojena badema. Nakon što su obučeni pojedinci počeli da uzimaju bademe, ostale ptice su ih brzo imitirale: u zajednici Balmoral Beach reakcija je počela za oko sedam minuta, dok je u Clifton Gardens trajalo manje od jednog minuta. U obe grupe ptice su već prvog dana probale obe boje.
U trećoj zajednici bez obučenih kakadua, trebalo je četiri dana dok jedna jedinka — koja se prethodno preselila iz Balmoral Beach i videla druge da jedu bademe oko 130 puta — ne proba hranu. Nakon njenog prvog uzimanja, još 15 ptica je u roku od deset minuta počelo da jede obojene bademe.
Istraživanje je prošireno na dva dodatna roja; do kraja 20‑odnevnog eksperimenta ukupno 349 jedinki u pet zajednica je hranilo obojene bademe, što jasno ukazuje na širenje ponašanja putem posmatranja i interakcije.
Polni i starosni obrasci u učenju
Autori su zabeležili i razlike u tome koga ptice kopiraju. Vodeća autorka Julia Penndorf ističe „jasnu polnu pristrasnost“: muški su snažnije uticali na druge muškarce, dok su ženke češće menjale ponašanje na osnovu socijalnih informacija bez obzira na pol ili starost posmatranih jedinki.
„Mlađi jedinci su bili izrazito konformistički — sledili su većinu — dok su odrasli više obraćali pažnju na ponašanje svojih bliskih asocijata,“ rekla je Penndorf.
Takav obrazac ima smisla iz perspektive učenja: mladi koji se kreću između grupa mogu brzo da usvoje lokalne navike kao signal bezbednih izvora hrane, dok odrasli selektivnije koriste informacije iz svog društvenog kruga.
Širi značaj i implikacije
Michael Chimento i drugi nezavisni komentatori ukazuju da sposobnost kakadua da pažljivo prate ponašanje drugih doprinosi uspehu ove vrste u urbanim sredinama. Autori napominju da su papagaji često imitirali i tehnike otvaranja badema onako kako to rade njihove najbliže društvene veze, iako ta komponenta nije bila direktno testirana u eksperimentu.
Studija otvara pitanja o tome kako se socijalno učenje širi kroz gradove i da li se slični obrasci pojavljuju na širem, gradskom nivou — što autori planiraju da dodatno istraže.
Zaključak: Rezultati pokazuju da socijalno učenje igra ključnu ulogu u tome kako urbani kakadui brzo i selektivno prihvataju nove izvore hrane, sa jasno izraženim razlikama po polu i starosnim grupama.
Pomozite nam da budemo bolji.
