Nemačka je reagovala na najavu povlačenja oko 5.000 američkih vojnika pozivom Evropi da pojača sopstvenu odbranu. Pentagon očekuje da će povlačenje biti završeno u narednih 6–12 meseci, a odluka podrazumeva odlazak jedne brigade i otkazivanje bataljona dalekometne artiljerije. Boris Pistorius ističe potrebu za povećanjem Bundesvera, ubrzanjem nabavki i ulaganjem u infrastrukturu dok NATO radi na razjašnjenju detalja.
Povlačenje 5.000 američkih vojnika iz Nemačke: Pistorius poziva na jaču evropsku odbranu
Soldiers stand next to a razor wire at a media day during the U.S. Army Combined Resolve exercise at the U.S. Army's southern Germany training facilities in Hohenfels, Germany, April 30, 2026. REUTERS/Angelika Warmuth
Planirano povlačenje oko 5.000 američkih vojnika iz Nemačke trebalo je da bude očekivano, ali je, prema rečima nemačkog ministra odbrane Borisa Pistoriusa, prilika da Evropa ubrza jačanje sopstvene odbrambene sposobnosti. Odluka Pentagona, objavljena u petak, dodatno je opteretila transatlantske odnose u trenutku tenzija oko rata u Iranu i trgovinskih sporova.
Detalji odluke
Pentagon je saopštio da će povlačenje biti završeno u narednih šest do 12 meseci, ali nije precizirao koje će baze biti pogođene niti da li će trupe biti vraćene u SAD ili preraspoređene unutar Evrope. Nemački zvaničnici podsećaju da trenutno u Nemačkoj boravi blizu 36.436 aktivnih američkih vojnika (prema podacima U.S. Defense Manpower Data Center), dok je Pistorius procenio da američko prisustvo iznosi skoro 40.000.
Ko će otići i šta se otkazuje
Pentagon je najavio da će iz Nemačke otići cela jedna brigada, a da će biti otkazan i bataljon dalekometne artiljerije koji je trebalo da bude dislociran kasnije ove godine. Otkazivanje bataljona posebno pogađa nemačke planove odvraćanja, jer je taj element trebao da doprinese dugometnom udaru dok Evropa razvija sopstvene sisteme dalekometnog naoružanja.
Reakcije i posledice
Boris Pistorius je izjavio: "Mi Evropljani moramo preuzeti više odgovornosti za sopstvenu bezbednost." Naglasio je da je Nemačka na putu jačanja Bundesvera kroz povećanje broja vojnika, ubrzanje nabavki opreme i ulaganja u infrastrukturu. Berlin planira da poveća broj aktivnih pripadnika Bundesvera sa oko 185.000 na 260.000.
Poljski premijer Donald Tusk upozorio je da je stvarna pretnja transatlantskom savezу dezintegracija saveza i pozvao na hitne mere za očuvanje jedinstva NATO-a.
Portparol NATO-a potvrdio je da savez radi sa SAD kako bi razjasnio detalje povlačenja. U međuvremenu, planovi Pentagona dolaze nedugo nakon izjave američkog predsednika Donalda Trumpa da bi mogao da uvede carine do 25% na uvoz automobila iz EU, što bi po ocenama moglo koštati nemačku privredu milijarde.
Širi kontekst
Američko vojno prisustvo u Nemačkoj postoji od posleratnog perioda i uključuje ključne objekte kao što su baza Ramstein i bolnica u Landštulu, koje su bile upotrebljene za podršku operacijama na Bliskom istoku i drugim zonama konflikta. Dok su zemlje NATO-a obećale da će preuzeti veću odgovornost za zajedničku bezbednost, finansijska ograničenja i praznine u sposobnostima znače da će to zahtevati godine ulaganja i reformi.
Šta dalje? Odluka o povlačenju treba će biti razjašnjena u narednim mesecima. Evropski lideri suočeni su sa pritiskom da ubrzaju modernizaciju i koordinaciju odbrane kako bi ublažili posledice smanjenog američkog prisustva.
Pomozite nam da budemo bolji.
