Članak ispituje optužbe da Izrael vodi "dvostepeni" pristup sprovođenju zakona, pri čemu palestinske zajednice unutar države trpe manje policijskog prisustva i ulaganja. Pod aktuelnom vladom stopa ubistava u tim zajednicama porasla je na 11/100.000, dok je u jevrejskim zajednicama oko 0,6/100.000. Kritičari tvrde da preraspodela sredstava i dugoročna marginalizacija doprinose jačanju kriminalnih mreža.
Dvostepena policija u Izraelu: Porast ubistava i marginalizacija palestinskih zajednica
Israel’s far-right National Security Minister Itamar Ben-Gvir celebrates after Israel’s parliament passed a law making the death penalty a default sentence for Palestinians convicted in military courts of deadly attacks [Oren Ben Hakoon/Reuters]
Obraćajući se kamerama nakon izveštaja o eskalaciji nasilja među mladima, uključujući ubistvo 21-godišnjeg bivšeg izraelskog vojnika Yemanu Binyamina Zalka, izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir najavio je akciju protiv talasa mladalačkog nasilja.
„Ovo će biti totalni rat“, rekao je Ben-Gvir najavljujući nacionalnu operaciju i poručivši: „Vratićemo bezbednost na ulice i mir roditeljima.“
Oštar kontrast i optužbe o dvostepenom pristupu
Kritičari ukazuju da je ova brza, oštra reakcija u jarkom kontrastu sa odnosom vlasti prema talasu kriminala u mestima i selima koja nastanjuju Palestinci unutar države. Prema procenama, nasilje u tim zajednicama dovelo je do skoro 100 smrtnih slučajeva, a izraelsko Ministarstvo finansija procenjuje da troškovi dosežu do 6,7 milijardi dolara godišnje.
Optužbe o dvostepenoj policiji — nejednakom sprovođenju zakona u odnosu na tzv. "arapski sektor" — prate izraelsku policiju decenijama, ali, prema kritičarima, situacija se pogoršala od formiranja sadašnje vlade krajem 2022. godine, naročito pošto su u nju ušli predstavnici krajnje desnice poput Itamara Ben-Gvira i ministra finansija Bezelela Smotriča.
Podaci i trendovi
Prema izveštaju lista Haaretz, stopa ubistava u palestinskim zajednicama u Izraelu porasla je sa 4,9 na 100.00011 na 100.0000,6 na 100.000
Iako taj porast ne može u potpunosti da se pripiše jednoj vladi — Netanjahu je bio na vlasti i 2020. — kritičari tvrde da političke promene i uvođenje ministara sa izraženim antipatijama prema Palestincima doprinose rastu nasilja i zapostavljanju bezbednosti u palestinskim naseljima.
Palestinian Israelis protest in January against the wave of crime and killings within Arab communities [Fie: Ammar Awad/Reuters]
Finansiranje i strateške odluke
Jedna od najspornijih odluka bila je vladina odluka iz decembra da se 68,5 miliona dolara preraspodeli iz programa za ekonomski razvoj palestinskih zajednica kako bi se finansiralo pojačano policijsko prisustvo. Kritičari kažu da je taj fond zamišljen da rešava korene problema — stanovanje, radna mesta i razvoj — i da njegovo smanjenje dodatno produbljuje marginalizaciju.
Socioekonomski kontekst
Palestinski državljani Izraela čine oko 21% stanovništva. Dugoročno su ekonomski zapostavljeni: najnoviji zvanični podaci iz 2024. pokazuju da 37,6% palestinskih domaćinstava živi ispod granice siromaštva. Pritom su mnogi izgubili pristup radu na Zapadnoj obali nakon oktobra 2023. i zatvaranja koje je usledilo.
Rast kriminalnih mreža i reakcije stručnjaka
U više zajednica lokalne kriminalne mreže su porasle i u nekim slučajevima poprimile karakter mafijaških organizacija. Analitičari i aktivisti govore o koordinisanom nedostatku prisustva države i policije u tim sredinama, što omogućava baratanje kriminala bez adekvatne reakcije.
"Nikada policiji ne bi palo na pamet da treba da pruži uslugu arapskim kvartovima," rekla je poslanica Aida Touma-Suleiman, kritikujući izostanak fizičkog prisustva policije u palestinskim naseljima.
Profesor Daniel Bar-Tal iz Tel Aviv univerziteta ističe da postoje optužbe da država ponekad toleriše nasilje i da koristi lokalne bande za prikupljanje informacija, dok mnoge prijave o kriminalu ostaju nerešene.
Političke i pravne tenzije
Ben-Gvir je odbacio optužbe za rasizam i tvrdi da se obračunava isključivo sa onima koji ugrožavaju Jevreje. Ipak, njegove odluke i izjave — uključujući i polemike u vezi sa događajima u Gazi i kontroverzne odbrane pripadnika policije — izazvale su široke proteste i zabrinutost.
Vrhovni sud Izraela nedavno je intervenisao u sporu između Ben-Gvira i glavne državne tužiteljke Gali Baharav-Miara, zahtevajući da postignu dogovor nakon optužbi o političkim mešanjima u rad policije.
"Niko ne mari da li je Ben-Gvir dobar u svom poslu," ocenio je politički naučnik Ori Goldberg. "On je tu da kažnjava Palestince — kroz nedostatak bezbednosti, neprijateljsko planiranje i slab pristup zdravstvenoj zaštiti."
Zaključak
Rast nasilja u palestinskim zajednicama u Izraelu pokrenuo je pitanja o jednakosti sprovođenja zakona, raspodeli sredstava i dubljim socioekonomskim problemima. Dok vlasti najavljuju pojačane policijske mere, kritičari upozoravaju da bez ulaganja u stambene, obrazovne i ekonomske programe problem neće biti rešen, a nejednak tretman može produbiti tenzije unutar izraelskog društva.
Pomozite nam da budemo bolji.
