Sažetak: Iako su izdvajanja za odbranu u Evropi porasla, NATO i dalje u velikoj meri zavisi od američkih nuklearnih, obaveštajnih i logističkih kapaciteta. Kritičari upozoravaju na "jaz posvećenosti" nakon proširenja alijanse, dok zagovornici tvrde da NATO ostaje nezamenljiv strateški okvir. Saveznici su postavili ambiciozne ciljeve (jun 2025.) za jačanje protivvazdušne odbrane, kopnenih snaga i logistike, ali prelazak sa planova na stvarne sposobnosti zahtevaće vreme i kontinuirana ulaganja.
Ispitivanje NATO-a: Unutar „Jaza posvećenosti“ — Zašto savez i dalje zavisi od SAD
NATO Secretary-General Mark Rutte, President Donald Trump and Britain's Prime Minister Keir Starmer pose during the NATO Heads of State and Government summit in The Hague, Netherlands, on June 25, 2025.(Reuters Photos)
Ovo je prvi deo serije koja analizira ključne izazove sa kojima se suočava NATO: dok evropske članice podižu budžete, savez još uvek u velikoj meri zavisi od američke vojne snage.
NATO chiefs of defense hold a meeting in Brussels on Aug. 20, 2025, with screens displaying allied leaders joining remotely to discuss Ukraine.
Predsednik Donald Trump je pojačao pritisak na saveznike da povećaju izdvajanja za odbranu, a najavio je i povlačenje oko 5.000 američkih vojnika iz Nemačke u narednih šest do 12 meseci. Taj potez ponovo otvara pitanje koliko je NATO samostalan u smislu operativnih i strateških kapaciteta.
A Polish Army soldier sits in a tank as a NATO flag flies behind during the NATO Noble Jump VJTF exercises on June 18, 2015, in Zagan, Poland.
Gledišta: Jaz posvećenosti vs. trajna relevantnost
Penzionisani general-potpukovnik Keith Kellogg tvrdi da je problem stvaran i dugotrajan: alijansa se politički proširila — sa 12 na 32 članice — ali nije proporcionalno ojačala svoje vojne sposobnosti. Po njegovim rečima, to je stvorilo "jaz posvećenosti" između deklarisanih obaveza i stvarnih kapaciteta.
President Donald Trump and Poland's President Andrzej Duda talk during a working lunch at the NATO leaders summit in Watford, Britain, on Dec. 4, 2019.
"Neophodno je razmisliti o novoj, slojevitijoj odbrambenoj arhitekturi sa Evropom," rekao je Kellogg, ukazujući na slabljenje odbrambene industrije i spremnosti kod nekih evropskih država.
S druge strane, John R. Deni, istraživački profesor na U.S. Army War College, ističe da NATO ostaje ključan za evropsku i američku bezbednost. Prema njemu, savez predstavlja komparativnu prednost naspram autoritarnih rivala i osigurava stabilnost važnih trgovinskih i investicionih veza između Severne Amerike i Evrope.
Keith Kellogg speaks during the Warsaw Security Forum on Sept. 30, 2025, in Poland.
Asimetrija u kapacitetima
Analiza Henry Jackson Society navodi da su SAD oko 2010. činile približno 65–70% ukupnih NATO izdvajanja za odbranu. Eksperti upozoravaju da je funkcionalna asimetrija najizraženija u nekoliko oblasti: nuklearno odvraćanje, obaveštajni, nadzorni i izviđački kapaciteti (ISR), logistika i komandno-štabne funkcije.
A NATO military force stands guard outside the World Forum in The Hague ahead of the two-day NATO summit on June 22, 2025.
Seener iz Henry Jackson Society objašnjava da američki nuklearni kapaciteti — ICBM, podmornice sa strateškim raketama i strateški bombarderi — čine srž NATO odvraćanja, pa bi se u praksi odbrana Evrope teško mogla osloniti na isključivo evropske opcije.
Kellogg dodatno navodi da su mnoge evropske kopnene, vazdušne i protivraketne sposobnosti ispod vrhunskog nivoa i da su evropske odbrambene industrije decenijama bile podinvestirane.
Trenutni koraci i ciljevi
Od 2014. a naročito nakon 2022. godine, saveznici su povećali izdvajanja za odbranu. NATO je u junu 2025. usvojio ambiciozne ciljeve za jačanje sposobnosti: petostruko povećanje vazdušne i protivraketne odbrane, značajno povećanje broja oklopnih vozila i tenkova, milionima mera u artiljerijskim zalihama i dvostruko jačanje logistike, transporta i medicinske podrške.
Evropske zemlje takođe kupuju visoke tehnologije iz SAD — primeri su ugovori za F-35 u Poljskoj, Rumuniji, Norveškoj i Danskoj — ali takve opreme treba vremena do pune operativnosti.
Zaključak: vreme za prilagođavanje
Kellogg upozorava da bi odsustvo američkih snaga u ključnom trenutku moglo ostaviti NATO u ozbiljnom deficitu, posebno u obaveštajnim i logističkim kapacitetima. Deni odgovara da je NATO i dalje strateški asset, ali da je ključno hoće li saveznici moći dovoljno brzo da ispune postavljene ciljeve i zatvore identifikovane praznine.
Glavno pitanje: mogu li evropski saveznici ubrzano i održivo razviti kapacitete da smanje zavisnost od SAD, ili će američko vojno prisustvo ostati ključni stub kolektivne odbrane?
Pomozite nam da budemo bolji.
