Kriza u snabdevanju: Državna raciona knjižica libreta više ne obezbeđuje dovoljno hrane za mnoge Kubance, a police državnih prodavnica su često prazne.
Život na ivici: Plate i penzije ne pokrivaju privatne nabavke, pa su doznake iz inostranstva ključne za oko 60% domaćinstava.
Uzroci i posledice: Monetarna reforma iz 2021., nedostatak deviza i državni budžetski problemi otežavaju uvoz hrane; moguće reforme uključuju direktno subvencionisanje ugroženih građana.
HAVANA — José Luis Amate López već gotovo dve nedelje nema mušteriju u maloj bodega prodavnici u centru Havane, osim mršavog braon mačića koji luta prostorijom. Nekada pune police iz njegovog detinjstva bile su gotovo prazne krajem aprila: za oko 5.000 ljudi koji zavise od državne prodavnice ostali su tek najosnovniji artikli.
Državna raciona knjižica — libreta — koja je decenijama obezbeđivala deo osnovnih namirnica za kubanske porodice, sada više ne garantuje obroke. „Nijedan Kubanac više ne može zaista da preživi samo od proizvoda iz librete,“ kaže Amate López.
U bodegi kojom on upravlja, u aprilu su bili dostupni samo pirinač, šećer i prešane leblebije. Dva industrijska zamrzivača koja su nekada bila puna mesa danas služe da mu hlade flašu vode. Na posterima vise cene i količine proizvoda koji više nisu dostupni — jogurt, testenina, sapuni.
„Ranije je moja bodega bila tako puna robe da si jedva mogao da prolaziš. Sada jedva ima šta da se proda,“ rekao je Amate López.
Primeri iz života ljudi pokazuju razmere krize: 68‑godišnja Ana Enamorado u aprilu je u svojoj dodeljenoj prodavnici dobila samo prešane leblebije i 1 kg šećera, dok njena plata i penzija zajedno iznose oko 8.000 kubanskih pezosa (prema izveštaju, ekvivalent otprilike 16 USD mesečno). Mnogi su primorani da jedu jedan obrok dnevno ili ponavljaju istu kombinaciju pirinča, začinjenog mlevenog mesa i kukuruznog brašna.
Libreta je uvedena početkom 1960‑ih i decenijama je predstavljala temelj državnih subvencija hrane. Veće smanjenje zaliha desilo se i tokom "Special Period" 1990‑ih, ali mnogi koji su preživeli taj period sada procenjuju da je današnja situacija jednako teška ili gora.
Stručnjaci ukazuju na niz uzroka: velike poteškoće u budžetu države, pogrešno sprovedena monetarna reforma 2021. prilikom ujedinjenja valuta, nepovoljne devizne rezerve i visok nivo potrošnje države. William LeoGrande sa American University kaže da je problem i to što država troši više nego što prihoduje, što otežava uvoz hrane, goriva i lekova.
Za približno 60% domaćinstava na ostrvu, doznake iz inostranstva su ključne za ishranu i opstanak. Lázaro Cuesta, koji zarađuje 6.000 pezosa mesečno, kaže da su uplata od članova porodice iz inostranstva i remitentcije razlog zbog kojeg može da kupi avokado, jaja i pasulj. Bez tih sredstava, zaključuje on, ljudi bi se našli u još težem položaju.
Istovremeno, mnogi koji ne primaju remitencije, poput 54‑godišnje Rose Rodríguez, kažu da plate i penzije ne pokrivaju ni najosnovnije namirnice — kupovina kartona jaja može progutati većinu mesečne zarade.
Jedna od predloženih opcija vlasti je preusmeravanje subvencija sa proizvoda na direktna davanja ugroženima kako bi se oslobodilo devizno-finansijsko opterećenje i omogućio uvoz ključnih roba. Ipak, bilo kakve veće rezove u državnoj potrošnji vlast izbegava jer bi to imalo snažan socijalni uticaj.
Dok se kriza produbljuje — sa čestim prekidima struje, nestašicama goriva i ograničenim deviznim rezervama — libreska simbolika postaje predmet satire i zabrinutosti: kubanski komičari već ismijavaju stanje librete u viralnim video snimcima.
Zaključak: Libreta više nije dovoljna sigurnost za većinu kubanskih porodica. Dok su politička i ekonomska rešenja kompleksna, svakodnevni život ljudi na ostrvu sve je više zavistan od doznaka iz inostranstva i improvizacije kod nabavke osnovnih namirnica.
Pomozite nam da budemo bolji.
