Friedrich Merz poručuje da najava SAD o povlačenju oko 5.000 vojnika iz Nemačke nije povezana sa njegovim kritikama prema Donaldu Trumpu o Iranu. Odluka Vašingtona znači smanjenje američkog prisustva u Nemačkoj za oko 14% i potkrepljuje širu debatu o tarifama, bezbednosnim izdacima i evropskoj odgovornosti za odbranu. NATO radi sa SAD na razjašnjenju detalja, dok nemačke vlasti pozivaju na smirivanje tenzija.
Merz Umanjuje Razdor Sa Vašingtonom Dok SAD Najavljuju Povlačenje 5.000 Vojnoka Iz Nemačke
Donald Trump meets German Chancellor Friedrich Merz in the Oval Office on March 3, 2026 [AFP]
Nemački kancelar Friedrich Merz pokušava da umanji diplomatsku napetost sa Sjedinjenim Državama nakon što je Vašington najavio povlačenje oko 5.000 američkih vojnika iz Nemačke tokom narednih 12 meseci.
U nedeljnom intervjuu za emiter ARD, koji će biti emitovan u celosti kasnije, Merz je izjavio da planovi SAD za smanjenje trupa „nemaju veze“ sa sporom koji je nastao nakon njegovih kritika prema politici predsednika Donalda Trumpa prema Iranu. „Uveren sam da su Amerikanci naš najvažniji partner u Severnoatlantskoj alijansi (NATO),“ rekao je Merz.
Kako je eskaliralo
Problemi su počeli kada je Merz kritikovao Trumpov pristup Iranu, rekavši da situacija ponižava SAD i upozorivši da Vašingtonu nedostaje jasna strategija za izlazak iz eskalacije. Ministar spoljnih poslova Johann Wadephul kasnije je pokušao da ublaži izjavu, navodeći da je Merz mislio na „loše ponašanje“ Irana u kontekstu pregovora.
Trump je oštro reagovao, poručivši da nemački lider „ne zna o čemu govori“ i zapretivši mogućim povlačenjem američkih snaga.
U petak je državni sekretar za odbranu SAD Pete Hegseth naredio povlačenje oko 5.000 vojnika u narednih 12 meseci — potez koji bi smanjio američko prisustvo u Nemačkoj za približno 14 odsto. Nemačka trenutno prima najviše američkih vojnika u Evropi, oko 36.000. Za poređenje, u Italiji je oko 12.000, a u Velikoj Britaniji oko 10.000 američkih pripadnika; u Španiji ih je oko 4.000.
Širi kontekst: tarife i transatlantske tenzije
Trump je istog dana najavio i mogućnost povećanja tarifa na automobile i kamione iz Evropske unije, što naročito pogađa Nemačku kao najveću proizvođačicu u Uniji. Pritisak iz Vašingtona da evropski saveznici preuzmu veću odgovornost za odbranu doveo je do pojačanih debata u Berlinu o povećanju vojnog budžeta i modernizaciji naoružanja.
Nekoliko evropskih zemalja odbilo je direktno da učestvuje u eventualnim vojnim aktivnostima protiv Irana, a španske vlasti su, kako se izveštava, zatvorile vazdušni prostor za američke vojne letove tokom najintenzivnijih faza napetosti.
Reakcije Berlina i NATO-a
Nemački ministar odbrane Boris Pistorius izjavio je da je smanjenje broja trupa „bilo očekivano“ i pozvao na obostrano razumevanje značaja odnosa SAD i Evrope. Pistorius je takođe naglasio da Evropljani moraju da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
Portparolka NATO-a Allison Hart objavila je na X (ranije Twitter) da savez „radi sa SAD kako bi razumeo detalje njihove odluke”.
Napomena o tonovima u izveštavanju
U domaćim i međunarodnim medijima javljaju se različiti opisi nemačke spoljno-političke podrške Izraelu i reakcija na sukobe u regionu. Dok zvanični Berlin ističe dugogodišnje bezbednosne veze i saradnju sa saveznikom, kritičari ukazuju na zabrinutost zbog postupaka i odgovora na proteste u nekim evropskim državama.
Šta sledi: NATO i evropske vlade prate dalji tok povlačenja i moguće posledice po bezbednosnu postavku u Evropi, dok se Berlinski i Vašington pokušavaju neformalno dogovoriti o koracima koji bi smanjili političke tenzije.
Pomozite nam da budemo bolji.
