U Nemačkoj je zabeležen značajan porast antisemitizma koji vlasti povezuju sa aktivnostima islamističkih i ekstremno‑levičarskih grupa koje koriste rat na Bliskom istoku za širenje anti‑jevrejske retorike. Anketa Centralnog saveta Jevreja pokazuje da je 46 od 102 zajednice prijavilo incidente, dok 68% ispitanika oseća veću nesigurnost od 7. oktobra 2023. Podrška šire javnosti opala je sa 62% na 35%.
Alarm U Nemačkoj: Retorika Islamista I Ekstremne Levice Podstiče Skok Antisemitizma
A person carries an Israeli flag during a protest against antisemitism at the Brandenburg Gate, amid the ongoing conflict between Israel and Palestinian Islamist group Hamas, in Berlin, Germany, Dec. 10, 2023.(Reuters Photos)
Nemačka beleži zabrinjavajući porast antisemitčkih incidenata, a zvaničnici upozoravaju da iskorišćavanje konflikta na Bliskom istoku od strane islamističkih i ekstremno-levičarskih mreža pojačava anti‑jevrejsku retoriku, mobilizuje pristalice i doprinosi uznemiravanju i nasilju protiv jevrejskih zajednica.
Glavni nalazi iz izveštaja
Studija Hessenskog državnog ureda za zaštitu ustavnog poretka ukazuje da pojedine grupe koriste rat Izraela i Hamasa i šire regionalne tenzije kao povod za širenje antisemitskih narativa. U izveštaju se navode optužbe o „genocidu“ u Gazi i prikazi Izraela kao kolonijalne države — retorika koja, prema nadležnima, sve češće služi za opravdavanje neprijateljstva, a povremeno i nasilja nad Jevrejima.
Pro-Palestinian protesters in Berlin
„Antisemitizam predstavlja jednu od najvećih pretnji našem društvenom jedinstvu — naročito iz redova islamizma i ekstremno levo orijentisanog spektra“, izjavio je Roman Posek, ministar unutrašnjih poslova savezne pokrajine Hesen.
Statistički podaci
Centralni savet Jevreja u Nemačkoj sproveo je anketu među 102 zajednice: 46 je prijavilo antisemitističke incidente. Najčešći oblici su verbalni napadi, preteći telefonski pozivi, vandalizam i antisemitistički grafiti. Nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, 68% ispitanih navodi da se oseća manje bezbedno u Nemačkoj.
Izveštaj takođe navodi da su širi geopolitički događaji direktno uticali na osećaj bezbednosti: 62% ispitanika reklo je da im se osećaj nesigurnosti pogoršao nakon sukoba u koji je bio uključen Iran, dok približno dve trećine smatra da prekid vatre u Gazi nije poboljšao njihovu bezbednost.
Protesters attend a pro-Palestinian demonstration in Leipzig, Germany Jan. 17, 2026.
Posledice po zajednice
Jevrejski lideri ističu praktične posledice: mnogi vernici izbegavaju javno nošenje simbola kao što su Davidova zvezda ili kipa zbog straha od napada ili uznemiravanja. Neke zajednice su otkazale događaje iz bezbednosnih razloga. Istovremeno, osećaj podrške šire javnosti drastično je opao — sa 62% u 2023. na samo 35% u novijoj anketi.
Šira perspektiva i mere
Zvaničnici i jevrejski predstavnici upozoravaju da se slični obrasci govora mržnje povezanog sa konfliktima na Bliskom istoku javljaju i u drugim zapadnim demokratijama. Zbog svoje istorijske uloge i pravnog okvira protiv govora mržnje, Nemačka je posebno posmatrana kao indikator kako ekstremistički narativi mogu preći iz margine u širi javni diskurs.
A person shows a hand stained with fake blood, during a protest in support of Palestinians in Gaza and to condemn the Israeli forces' interception of some of the vessels of the Global Sumud Flotilla aiming to reach Gaza and break Israel's naval blockade, in Berlin, Germany, Oct. 2, 2025.
Posek je naglasio da Nemačka nosi „posebnu odgovornost da večno pamtimo šta se dogodilo“ tokom Drugog svetskog rata i pozvao na pojačanu zaštitu i konkretne protivmere protiv normalizacije antisemitizma.
Zaključak: Izveštaji ukazuju da antisemitizam u Nemačkoj postaje sve više vidljiv u javnom životu, što ostavlja jevrejske zajednice izolovanijim i pod većim rizikom. Zatražene su veća zaštita, jasno pravno sankcionisanje i podizanje svesti u društvu kako bi se prekinuo trend normalizacije mržnje.
Pomozite nam da budemo bolji.
