Predlog izmena Porodičnog zakona predviđa da maloletnik od 15 godina može samostalno odlučivati o "medicinskoj meri", što kritičari ocenjuju kao preširoku formulaciju koja bi mogla obuhvatiti i hormonsku terapiju ili druge postupke u postupku promene pola bez saglasnosti roditelja. Advokatica Zora Dobričanin upozorava na nedovoljan uvid javnosti i moguće porodične posledice. Predlog je prošao javnu raspravu i čeka dalje korake Vlade i Skupštine.
Predlog izmena Porodičnog zakona: Hoće li 15-godišnjaci moći sami da odlučuju o promeni pola?
Zemlje Zapadne Evrope u poslednje vreme snižavaju starosnu granicu kojom mladima omogućavaju da samostalno odlučuju o promeni pola; u nekim državama deca uzrasta od 14 do 18 godina mogu doneti takvu odluku bez saglasnosti roditelja. Ta odluka često ne obuhvata samo hirurške zahvate, već i hormonsku terapiju i pojednostavljene procedure za promenu pola i imena u matičnim knjigama.
U Srbiji, Porodičnim zakonom iz 2005. godine već je predviđeno da maloletnici stariji od 15 godina mogu sami da odlučuju o hirurškim intervencijama bez saglasnosti roditelja, što teorijski uključuje i operativnu promenu pola. Sadašnji Predlog izmena i dopuna Porodičnog zakona, koji je bio na javnoj raspravi i čeka usvajanje od strane Vlade pre upućivanja u skupštinsku proceduru, u članu 62 izričito navodi da maloletnik od 15 godina može samostalno odlučiti o preduzimanju "medicinske mere".
Šta je "medicinska mera"? Zakonom o pravima pacijenata termin je definisan kao "zdravstvena usluga koja se pruža u preventivne, dijagnostičke, terapeutske i rehabilitacione svrhe". Kritičari upozoravaju da je ova formulacija suviše široka i da može ostaviti prostor za različita tumačenja, uključujući i mogućnost da deca donose odluku o hormonskoj terapiji bez saglasnosti roditelja.
Kritike i zabrinutosti
Advokatica Zora Dobričanin istakla je tokom javne rasprave (27. mart – 16. april) da izmene nisu bile adekvatno predstavljene javnosti i da je čitav postupak, prema njenim rečima, tekao u "slavljeničkoj atmosferi". Ona je upozorila da, iako namera može biti dobra, sam nacrt zakona sadrži odredbe koje bi mogle umanjiti prava roditelja i dovesti do porodičnih podela.
"Put do pakla popločan je dobrim namerama," navela je Dobričanin i ocenila da je Porodični zakon iz 2005. bio, u odnosu na predloženi nacrt, snažnija zaštita ljudskih prava.
Po mišljenju kritičara, nedostatak jasnih procedura, stručne evaluacije i roditeljskog učešća može stvoriti konflikte unutar porodice i pravnu neizvesnost. Dobričanin je upozorila i da šira formulacija može ostaviti utisak da spoljni standardi (npr. iz EU) "treba da štite našu decu od nas", što dodatno potpaljuje emotivnu debatu.
Šta sledi?
Predlog je prošao javnu raspravu i čeka dalje korake: usvajanje od strane Vlade i razmatranje u Skupštini. Ključna pitanja za konačan tekst su: precizna definicija "medicinske mere", uslovi pod kojima maloletnik može sam da odluči, uloga lekara i psihologa, kao i mehanizmi zaštite i nadzora. Eksperti iz prava, medicine i psihijatrije pozivaju na jasne protokole i uključivanje roditelja i stručnog tima pre donošenja trajnih odluka.
Zaključak: Predlog izmena otvara važnu debatu o ravnoteži između prava deteta na samostalan izbor i obaveze roditelja i društva da zaštite maloletnike. Konačni efekat zavisiće od preciznosti formulacija u zakonu i pratećih propisa koji definišu proceduru i zaštitne mehanizme.
Pomozite nam da budemo bolji.
