Kratak pregled: Trampova poseta Pekingu verovatno će biti obeležena ceremonijalnim gestovima i simboličnim dogovorima, ali ne i suštinskim promenama. Napetosti oko Irana, energetska stabilnost Kine i istorijski "zamor dijalogom" smanjuju pritisak za ozbiljne rezultate. Ključna pitanja — tehnologija, tržišni pristup i bezbednost — ostaju nerešena.
Tramp U Pekingu: Pompezno Dočeka — Malo Suštine, Mnogo Simbolike
U.S. President Donald Trump shakes hands with China President Xi Jinping at the Gimhae Air Base in Busan, South Korea, on Oct. 30, 2025. —Andrew Caballero-Reynolds—AFP/Getty Images
Predsednik SAD Donald Trump stiže u Peking narednog četvrtka očekujući pompoznu ceremoniju dobrodošlice, fotografske momente ispred Velike sale naroda i zatvorene razgovore sa predsednikom Xi Jinpingom. Oba lidera verovatno će izaći pred kamere uz zajedničke izjave i simbolične dogovore — npr. kupovina američke soje ili prodaja određenih motora — ali sve to će više nalikovati sceni nego na suštinske pomake u bilateralnim odnosima.
Zašto je malo verovatno da se dogodi mnogo toga
Postoji realna mogućnost da sama poseta bude odložena zbog rastućih tenzija oko Irana i incidenta u Hormuškom tjesnacu. Ipak, i ako se sastanak održi, analitičari i bivši zvaničnici ostaju skeptični u pogledu bilo kakvih ozbiljnih rezultata.
„Skeptičan sam da će biti rezultata,“ kaže Drew Thompson, bivši direktor za Kinu, Tajvan i Mongoliju u Kancelariji sekretara odbrane SAD.
Kina je u relativno povoljnoj energetskoj poziciji zahvaljujući velikim rezervama, diverzifikaciji izvora energije i razvijenoj mreži kopnenih cevovoda, pa nema jak podsticaj da rešava krize koje pogoduju SAD ili njihovim saveznicima. Kao što Jonathan Sullivan sa Univerziteta u Notingemu naglašava: Kina posmatra, a ne žuri.
Istorijska tromost i "zamor dijalogom"
Godinama su postojali forumi za ekonomski i strateški dijalog između Vašingtona i Pekinga, ali većina je izgubila zamah: Strategic Economic Dialogue je ugašen 2017, a Joint Committee on Commerce and Trade se poslednji put sastao 2016. Dugotrajan dijalog nije doveo do sistemskih ustupaka po ključnim pitanjima kao što su državne subvencije, krađa intelektualne svojine ili pristup tržištu.
Primer je kontroverza oko prekursora fentanila: i posle decenije razgovora, napredak je ograničen, a ukrštene optužbe su dostupne i na međunarodnim forumima.
Ekonomska pitanja i „samodovoljnost“ Kine
Tramp, koji je javno manje zainteresovan za ljudska prava nego za ekonomiju, verovatno će pritiskati oko trgovinskih i tehnoloških pitanja. Ali kineske petogodišnje strategije (Made in China 2025, China Standards 2035, Dual Circulation) potvrđuju ambiciju ka tehnološkoj samodovoljnosti i očuvanju prioriteta rasta, što otežava brze dogovore bazirane na reciprocitetu.
Čak i kada se dogovori postignu — primer je obaveza iz 2017. da se omoguće američke kreditne kartice u Kini — realizacija često kasni ili izostaje.
Šta možemo očekivati od najavljenih dogovora?
Najave o kupovini američke soje ili o otvaranju prodaje određenih tehnologija treba uzeti sa rezervom. Kina je u javnim obavezama kupovine soje već kašnjenja i kupuje jeftiniju alternativu iz Brazila; čak i obećanja koja budu ispunjena mogu biti ispod istorijskih proseka.
U nekim oblastima može doći do sitnijih kompromisa koji su laki za javnu promociju, ali te mere neće rešavati sistemske probleme oko trgovinske prakse, tehnološke politike ili geopolitike.
Tajvan, AI i bezbednosna pitanja
Tajvan ostaje potencijalni izvor iznenađenja: Peking bi mogao pokušati da izdejstvuje jasniju američku izgovorenu formulaciju protiv nezavisnosti Tajvana, dok SAD mogu ostati neeksplicitne. Kad je reč o AI, postoji potreba za koordinacijom u domenu bezbednosnih standarda, ali različiti pristupi (američki fokus na stratešku upotrebu vs. potreba za rizik-menadžmentom) otežavaju dublju saradnju.
Bela kuća je nedavno optužila Kinu za „industrijsku krađu“ AI modela, a Peking blokira neke akvizicije stranih firmi, što dodatno komplikuje atmosferu za dogovor.
Zaključak
Očekujte ceremoniju i propagandne momente — zajedničke fotografije, deklaracije i par manjih ugovora koji se lako predstavljaju kao „pobede“. Ali bez snažnog pritiska sa jedne ili druge strane i s obzirom na strukturne razlike u interesima, realni, dugoročni dogovori su malo verovatni. Samit će pre svega služiti za pozicioniranje lidera pred domaću publiku, nego za rešavanje suštinskih bilateralnih problema.
Izjave iz teksta:
- Drew Thompson: "Skeptičan sam da će biti rezultata."
- Allen Carlson: "Šanse da iz ovih razgovora proizađe nešto su malo više od nule."
- Steve Tsang: "Bilo kakve ustupke koje Kina napravi biće nominalni i možda se neće primenjivati."
Pomozite nam da budemo bolji.
