Studija sprovedena u Crystal Mountains nacionalnom parku u Gabonu pokazuje da su slonovi sa crevnim parazitima češće konzumirali bananu i papaju, što ukazuje na mogućnost samolečenja. Analizirano je oko 90 uzoraka izmeta prikupljenih nakon upada 2016. i 2017. godine. Iako nalaz ne dokazuje namerno samolečenje, rezultati otvaraju nove pristupe za smanjenje sukoba između farmera i slonova i mogu imati značaj za očuvanje i medicinska istraživanja.
Zašto slonovi napadaju njive? Studija iz Gabona sugeriše da traže lek u banani i papaji
Photo Credit: iStock
Izgled obične pljačke useva koju čine slonovi možda krije mnogo složenije ponašanje: nova studija iz Gabona ukazuje da afrički šumski slonovi ponekad ciljaju bananu i papaju ne zbog plodova, već zbog mogućih antiparazitskih svojstava biljaka.
Istraživanje i ključni nalazi
Tim naučnika pratio je noćne upade slonova u sela unutar Crystal Mountains nacionalnog parka na atlantskoj obali Gabona tokom 2016. i 2017. godine. Nakon upada, prikupljali su tragove kretanja, uzorke izmeta i uzorke biljaka koje su slonovi konzumirali — među njima bambus, paprati, fikus, manioku (kasavu), palmu, bananu i papaju.
Nakon analize ~90 uzoraka izmeta, istraživači su uočili statistički značajan obrazac: slonovi kojima su pronađeni crevni paraziti imali su 16% veću verovatnoću da jedu stabljike i listove banane i 25% veću verovatnoću da konzumiraju papaju, u poređenju sa slonovima bez identifikovanih parazita.
Rad je objavljen u Ecological Solutions and Evidence, a rezultate je prenela i Smithsonian Magazine.
Šta ovo može značiti
Autori rada navode da podaci mogu ukazivati na ponašanje slično samolečenju (zoofarmacija): slonovi bi mogli birati određene biljke jer one sadrže jedinjenja koja pomažu u borbi protiv parazita. Istovremeno, istraživači su oprezni i napominju da nalaz ne dokazuje namerni izbor u svim slučajevima.
"To su zaista inteligentne životinje i imamo mnogo šta da naučimo od njih," rekao je naučnik za očuvanje prirode Steeve Ngama, kako prenosi Smithsonian Magazine.
Ograničenja studije
- Studija je posmatračkog tipa i ne dokazuje uzročnost — nije dokazano da slonovi svesno traže lek.
- Moguće je i obrnuto objašnjenje: slonovi koji češće borave blizu ljudi i stoke izloženi su većem riziku od zaraze parazitima i istovremeno češće dolaze do biljaka u blizini ljudi.
- Veličina uzorka (~90 uzoraka) daje snažne indikacije, ali su potrebna dodatna istraživanja za potvrdu i mehanističko objašnjenje.
Praktične implikacije i predlozi
Ako se veza potvrdi, razumevanje motiva za upade može pomoći u smanjenju konflikta između ljudi i slonova. Autori predlažu mere koje bi mogle ublažiti pritisak na useve, kao što je obezbeđivanje alternativnih antiparazitskih izvora (npr. mineralne soli) i jačanje programa za zdravlje divljih životinja. Takve mere mogle bi smanjiti smrtonosne susrete i pozive na odstrel slonova.
Studija takođe podseća na vrednost biodiverziteta i „znanja“ sadržanog u ponašanju životinja: proučavanje kako divlje vrste reaguju na bolesti može otvoriti puteve za otkrivanje korisnih jedinjenja za ljudsku medicinu i dodatno opravdati napore očuvanja ugroženih vrsta i njihovih staništa.
"Možda ćemo otkriti kako se slonovi nose sa ebole i drugim izbijanjima koja ljudi trenutno ne mogu da reše," rekao je Ngama, kako prenosi Smithsonian Magazine.
Iako je dalja potvrda neophodna, istraživanje iz Gabona otvara nove poglede na razloge zbog kojih divlje životinje posećuju ljudska staništa i podvlači potrebu za integrisanim pristupima u očuvanju i upravljanju ljudsko-divljim sukobima.
Pomozite nam da budemo bolji.
