DNK analize su identifikovale četvoricu mornara iz Franklinove ekspedicije — tri sa HMS Erebus i jednog sa HMS Terror — otkrivši nove informacije o mestima i okolnostima njihovih smrti. Među identifikovanim su Harry Peglar, William Orren, David Young i John Bridgens. Studije su objavljene u Journal of Archaeological Science: Reports i Polar Record, a istraživanja se nastavljaju.
Još Četiri Člana Franklinove Ekspedicije Identifikovana DNK Analizom — Otkriveni Novi Tragovi Njihovih Poslednjih Koraka
A facial reconstruction of David Young, boy first class from HMS Erebus, who died at Erebus Bay. | Credit: 2D Forensic Facial Reconstruction by Diana Trepkov, Investigative Forensic Artist
Skoro 180 godina nakon propasti slavne Franklinove ekspedicije, naučnici su DNK analizom uspeli da identifikuju četvoricu članova posade koji su stradali u kanadskom Arktiku. Tri od njih pripadala su brodu HMS Erebus, dok je četvrti bio povezan s HMS Terror — prva osoba sa tog broda potvrđena DNK analizom.
Šta su otkrili istraživači
Rezultati su objavljeni u dve nezavisne studije: jedna u Journal of Archaeological Science: Reports (6. maj), a druga u Polar Record (7. maj). Analize DNK uparene su sa uzorcima živih potomaka i otkrile konkretne identitete i podatke o mestu pronalaska ostataka.
„Nijedan od muškaraca sa HMS Erebus nije bio sam kad je umro,“ navode autori jedne studije, dodajući da su ostaci pronađeni u neposrednoj blizini jedni drugih, što sugeriše da su preživeli umirali zajedno ili blizu jedni drugih.
Identifikovani članovi posade
- Harry Peglar — naveden kao „Captain of the Foretop“ na HMS Terror. Njegovi lični papiri (poezija i dnevnici) pronađeni su na drugom telu 1859. Peglarovi ostaci otkriveni su na oko 125 milja (200 km) od zamrznutih brodova, što pokazuje da je dopro duboko u unutrašnjost pre smrti. Studija navodi da je umro sam, obučen u uniformu stjuarda.
- William Orren — able seaman na HMS Erebus. Počeo je da plovi kao tinejdžer (prvi put na moru 1821.), a priključio se posadi Erebus 19. marta 1845. u Woolwichu. Preživeli potomci njegove sestre omogućili su identifikaciju DNK.
- David Young — mladi mornar u činu „Boy First Class“ na HMS Erebus, imao je 17 godina prilikom ukrcavanja. Njegova identifikacija izvedena je kroz DNK potomka jednog od njegovih braće.
- John Bridgens — stjuard podoficira na HMS Erebus, rođen 1818. Identifikovan je DNK-om potomka polusestara; istorijski zapisi kažu da je bio visok oko 1,68 m, sa tamnom kosom i lešnikovim očima, i da je u službenim spisima potpisivanje obavljao krstom, što ukazuje na nepismenost.
Kontekst i značaj nalaza
Franklinova ekspedicija isplovila je u maju 1845. sa ciljem pronalaženja Severozapadnog prolaza. Dva broda i 129 članova posade zaglavili su u ledu krajem 1846; Sir John Franklin umro je u junu 1847. Preostali članovi posade napustili su brodove 22. aprila 1848. kod King William Islanda i pokušali su peške da stignu do kopna — svi su na kraju podlegli.
Prethodne istrage tokom 19., 20. i 21. veka pronalazile su ostatke i artefakte; u skorije vreme otkriveni su i olupine brodova. Nova DNK istraživanja ne samo da potvrđuju identitete, već i pomažu da se rekonstruišu pravci kretanja i okolnosti u kojima su mornari umrli — što je od velike važnosti za potomke i istoriju ekspedicije.
Ranije identifikacije su već potvrdile prisustvo drugih članova posade, poput inženjera Johna Gregoryja i Jamesa Fitzjamesa, kojem neke studije pripisuju sudbinu žrtve kanibalizma. Tim istraživača najavljuje da rad i dalje traje i da je moguće da će biti dodatnih identifikacija.
Izjave istraživača
Douglas Stenton, antropolog na University of Waterloo i prvi autor rada u Journal of Archaeological Science: Reports, rekao je da ova otkrića pružaju potomcima prethodno nedostupne informacije o okolnostima i lokacijama smrti njihovih predaka, kao i o identitetima brodskih drugova.
Izvori: Journal of Archaeological Science: Reports (6. maj), Polar Record (7. maj).
Pomozite nam da budemo bolji.
