Nova usluga omogućava izbor embriona prema poligenskim skorovima za osobine kao što su boja očiju, visina i procenjeni IQ, a neke firme za to naplaćuju i do $50,000. Startapi tvrde da su pregledali hiljade embriona, ali stručnjaci upozoravaju da su predviđanja statističke prirode, nesigurna i manje precizna za neevropske populacije. Glavne zabrinutosti odnose se na etiku, potencijalnu diskriminaciju i potrebu za regulacijom.
Roditelji plaćaju do $50,000 da biraju boju očiju i IQ bebe — Stručnjaci upozoravaju: veoma zabrinjavajuće
aire images | Getty Images
Nova genetska tehnologija omogućava roditeljima da pregledaju embrione prema genetskim skorovima i time pokušaju da odaberu osobine kao što su boja očiju, visina i procenjeni IQ. Neke kompanije naplaćuju uslugu i do $50,000, što otvara pitanja etike, naučne pouzdanosti i socijalne pravde.
Kako funkcioniše usluga
Biotehnološki startapi kao što su Herasight (Severna Karolina), Nucleus Genomics (Njujork) i Orchid Health (Kalifornija) koriste poligenske skorove (polygenic risk scores) da bi procenili verovatnoće za različite osobine i rizike bolesti. Metod analizira mnogobrojne genetske varijante i kombinuje ih u statistički model koji predviđa verovatnoću pojave neke osobine, na primer većeg ili manjeg rizika za Alchajmerovu bolest, sklonost ka ćelavosti, visinu ili kognitivne sposobnosti.
Tvrdnje i razmere
Kompanije tvrde da su do sada pregledale hiljade embriona za stotine parova i da su pomogle rađanju desetina, možda stotina, embrionom ciljano odabranih beba. Osnivači i promotori često govore o 'genetskoj optimizaciji' i o tome da pomažu ljudima da imaju 'najbolje moguće dete'.
Veoma me brine kakvom distopijskom svetu bi ovakav način upotrebe tehnologija mogao da vodi, kaže Katie Hasson iz Centra za genetiku i društvo.
Stručne sumnje i etički problemi
Mnogi medicinski stručnjaci i udruženja, uključujući American College of Medical Genetics, upozoravaju da nauka za sada nije spremna za ovakvu primenu. Glavne primedbe su:
- Poligenski skorovi daju verovatnoće, a ne sigurnost; predikcija osobina poput IQ je statistička procena, zavisi od okoline i podataka na kojima su modeli trenirani.
- Modeli su često manje precizni za ljude neevropskog porekla zbog nedovoljne raznovrsnosti genetskih baza podataka.
- Visoka cena odabira embriona može produbiti društvene nejednakosti i stvoriti rizike komercijalne selekcije.
- Postoji zabrinutost zbog potencijalnog ponovnog pojavljivanja ideja eugenike i dugoročnih društvenih posledica.
Šta je važno znati
Poligenski skorovi mogu pomoći u proceni nekih rizika, ali ne pružaju garancije. Etički i regulatorni okviri za takvu primenu još uvek su u razvoju, a mnogi pozivaju na strožu kontrolu, veću transparentnost podataka, uključivanje javnosti u diskusiju i ograničenje komercijalne primene dok se ne stekne jasnija naučna i društvena slika.
Zaključak: Reč je o tehnologiji sa velikim potencijalom, ali i velikim nepoznanicama i rizicima. Javna rasprava, nezavisna naučna procena i regulatorne smernice potrebne su pre nego što se ovakve usluge široko prihvate.
Pomozite nam da budemo bolji.
