Novo istraživanje predlaže da LFBOT‑ove stvaraju sudari crne rupe ili neutronske zvezde sa Wolf–Rayet zvezdama. Ovaj model objašnjava brzu, konstantno plavu i veoma vrelu prirodu tih eksplozija, kao i gustu circumstellarnu sredinu u kojoj se javljaju. Potvrdu očekuju naredna otkrića pomoću Vera C. Rubin Observatory i LSST ankete.
Tajanstveni plavi bljeskovi: Sudar crne rupe ili neutronske zvezde sa Wolf–Rayetom kao izvor LFBOT‑ova
An artist's impression of the LFBOT exploding in the space between galaxies. | Credit: NASA/ESA/NSF's NOIRLab/M. Garlick/M. Zamani
U svemiru postoje izuzetno svetli, kratkotrajni plavi događaji poznati kao Luminous Fast Blue Optical Transients (LFBOT). Novi rad sugeriše da bi oni mogli nastajati kada kompaktni objekat — crna rupa ili neutronska zvezda — udari u masivnu, vrelu Wolf–Rayet zvezdu.
Šta su LFBOT‑ovi?
LFBOT‑ovi su retke eksplozije prve put uočene 2018. godine; do danas je registrovano oko 14 primera. Odlikuju se izuzetno brzim razvojem (maksimum i pad svetlosti u roku od dana) i konstantno plavom bojom, što govori o veoma visokim temperaturama emisije.
Kako funkcioniše predloženi model sudara?
Autori predlažu da LFBOT nastaje u binarnom sistemu gde je jedna zvezda već eksplodirala i ostavila kompaktni ostatak — crnu rupu ili neutronsku zvezdu. Ta kompaktna komponenta veoma blizu vuče materiju sa svog suseda i pre vremena strgne zvezdin spoljni vodonični omotač, ostavljajući goli helijumski omotač karakterističan za Wolf–Rayet zvezde. Nakon stotina do hiljada godina kompaktni objekt uranja u jezgro i dovodi do snažnog, kratkotrajnog bljeska.
Zašto su ova objašnjenja uverljivija od drugih?
Tim na čelu sa Anyom Nugent (Harvard CfA) uporedio je sredine domaćina LFBOT‑ova s onima tipičnim za druge modele, poput kolapsnih supernova i tidalnih poremećaja (TDE). Zaključak je da LFBOT‑ovi nastaju u manje masivnim, aktivnijim galaksijama koje podstiču formiranje posebnih binarnih sistema, i često u gustim circumstellarnim okruženjima nastalim ranijim izbacivanjima materije — osobinama koje TDE i neki supernovski modeli teško objašnjavaju.
Pomake od mesta rođenja i učestalost
Autori sugerišu da prva supernova u binarnom paru može dati impuls („kick“) sistemu, pomerajući ga od gustih zvezdanih polja ka ređim regionima galaksije. Tako se objašnjava zašto LFBOT‑ovi često eksplodiraju na većim udaljenostima od mesta nastanka zvezda. Model je retka, ali u skladu sa zabeleženom učestalošću LFBOT‑ova.
Šta dalje?
Da bi se model robustno proverio, potrebna je veća populacija LFBOT‑ova. Autori očekuju da će Rubin Observatory i njegove LSST ankete značajno proširiti broj otkrića, otkrivajući slabije i udaljenije LFBOT‑ove i osvetljavajući evoluciju njihovih progenitora kroz kosmičko vreme. Pre‑recenzirana verzija rada dostupna je na arXiv.
Ključna poruka: Sudar kompaktne zvezdane zaostavštine sa Wolf–Rayet zvezdom dobro objašnjava brzu, plavu i vrlo vrelu prirodu LFBOT‑ova i njihova specifična sredinska obeležja.
Pomozite nam da budemo bolji.
