Studija Univerziteta Tel Aviv pokazuje da i nisko noćno osvetljenje (ALAN), slično uličnom, remeti 24-časovne imunološke ritmove kod divljih bodljikavih miševa i povezuje se sa 2,35 puta većim rizikom od smrti. Istraživanje u polu-prirodnim uslovima otkriva izravnavanje dnevno-noćnih oscilacija limfocita i oslabljen odgovor na antigen kod izloženih životinja. Autori upozoravaju da ALAN treba smatrati biološkim rizikom za divlje životinje, ljude i ekosisteme i predlažu prilagođavanje javne rasvete biološkim kriterijumima.
Veštačko Noćno Osvetljenje Poremeti Imunitet: Studija Tel Aviva Povezuje ALAN Sa 2,35× Višom Smrtnosti
A WOMAN lies in bed, looking at her phone. (photo credit: SHUTTERSTOCK)
Ne bojte se tame: nova studija Univerziteta Tel Aviv upozorava da i vrlo slabo veštačko noćno osvetljenje (ALAN), u intenzitetu sličnom uličnoj rasveti, može ozbiljno poremetiti imunološke ritmove divljih sisara i dovesti do značajnog porasta smrtnosti.
Studija i metodologija
Istraživanje je sprovela doktorandkinja Hagar Vardi-Naim u Zoološkom vrtu Tel Aviva (I. Meier Segals Garden for Zoological Research), pod mentorstvom prof. Yariva Wina i prof. Noge Kronfeld-Schor. U polu-prirodnim kavezima testirane su dve vrste bodljikavih miševa (Acomys russatus i Acomys dimidiatus), od kojih su jedni bili izloženi belom LED osvetljenju noću (simulacija ulične rasvete), dok je kontrolna grupa bila u prirodnom režimu svetlo–tama (sunce, mesec, zvezde).
Ključni rezultati
Iako su cirkadijalni uticaji svetla već poznati, ovo je prvo istraživanje koje povezuje ALAN sa oslabljenim imunim ritmovima kod sisara u uslovima bliskim prirodi. Istraživači su pratili procenat limfocita u krvi tokom 24-časovnog ciklusa i odgovor na antigen. U kontrolnim životinjama zabeležen je jasno izražen dnevno-noćni obrazac limfocita i jači odgovor na antigen tokom perioda odmora. Kod životinja izloženih ALAN-u ti ritmovi su bili potpuno izravnani, a imunološki odgovor značajno oslabljen.
Uz to, zabeležena je i drastična razlika u preživljavanju: životinje izložene noćnom osvetljenju imale su 2,35 puta veći rizik od smrti u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati su objavljeni u časopisu Environmental Pollution.
Study researchers (from left) Prof. Noga Kronfeld-Schor, Hagar Vardi-Naim, and Prof. Yariv Wine. (credit: TEL AVIV UNIVERSITY)
Zašto se dešava
Autori objašnjavaju da veliki delovi tela, uključujući imuni i endokrini sistem, funkcionišu po unutrašnjem biološkom (cirkadijalnom) satu koji se sinhronizuje sa prirodnim ciklusom svetlo–tama. ALAN remeti tu sinhronizaciju, izravnava normalne dnevne oscilacije limfocita i menja vreme kada organizam najbolje odgovara na infekcije ili vakcine.
Implikacije i preporuke
Iako je uzrok smrti u studiji nije mogao biti naveden s apsolutnom sigurnošću, kombinacija poremećenih imunih i hormonskih ritmova ukazuje na verovatnu vezu između lomljenja biološkog "sata" i smanjenog preživljavanja. Istraživači pozivaju da se ALAN prepozna kao značajan biološki faktor i da se u javne politike osvetljenja uključe biološki kriterijumi.
Praktične preporuke iz studije uključuju: smanjenje intenziteta noćne rasvete, zamenu jakih belih LED-ova (bogatih plavim svetlom) žućim izvorima svetlosti, uvođenje noćnog režima na ekranima i planiranje javne rasvete uz sagledavanje uticaja na divlje životinje i ljude.
„Osvetljenje koje nije mesečina slabi imuni sistem,” kaže prof. Noga Kronfeld-Schor, naglašavajući važnost smanjenja svetlosnog zagađenja radi očuvanja biodiverziteta i javnog zdravlja.
Studija dodatno ističe vrednost eksperimentisanja u polu-prirodnim uslovima i upozorava da su efekti ALAN-a širi od estetske promene okoline — to je faktor koji direktno utiče na fiziologiju i preživljavanje organizama.
Pomozite nam da budemo bolji.
