Milorad Dodik, u Moskvi sa delegacijom Republike Srpske, poručio je da je 9. maj dan sećanja na ogromno srpsko i rusko stradanje u Drugom svetskom ratu. Podsetio je na preko 27 miliona žrtava u Sovjetskom Savezu i istakao Kozaru, Jasenovac i Donju Gradinu kao simbole srpskog stradanja. Kritikuje savremene međunarodne pritiske, posebno imenovanje Kristijana Schmidta, i poručuje da Republika Srpska ostaje lojalna Rusiji i da neće dozvoliti da joj drugi određuju sećanje.
Dodik u Moskvi: 9. maj — sećanje na žrtve i nepokolebljivo savezništvo sa Rusijom
Getty © Photo by Miomir Jakovljevic/Anadolu via Getty Images
Predsednik SNSD-a Milorad Dodik, koji se sa delegacijom Republike Srpske nalazi u Moskvi, u kolumni preneoјoj na RTRS podsetio je da je 9. maj, Dan pobede nad fašizmom, i dan sećanja na ogromno stradanje srpskog i ruskog naroda.
Dodik ističe da su Srbi i Rusi platili slobodu izuzetno visokom cenom. Prema njegovim rečima, preko 27 miliona žrtava u Sovjetskom Savezu nije dalo živote samo za sopstvenu zemlju, već je doprinelo oslobođenju Evrope od nacističke pošasti. Bez žrtava kod Staljingrada i juriša na Berlin, ocenio je, današnja Evropa ne bi znala slobodu kakvu poznajemo.
Posebnu pažnju Dodik posvećuje stradanju srpskog naroda: Kozara naziva simbolom otpora i stradanja, a Jasenovac i Donja Gradina trajnim podsećanjem na monstruoznu politiku istrebljenja koja je imala za cilj gašenje imena, vere, kulture i prava na postojanje.
Dodik naglašava da Republika Srpska i srpski narod tu zahvalnost nose u srcu: znaju šta znači boriti se protiv fašizma i znaju cenu slobode. Zato, kaže, savezništvo sa Rusijom ostaje večno i nepokolebljivo — to nije prolazna politika već istorijska i duhovna veza.
Govoreći o savremenoj politici, Dodik upozorava da današnji svet u mnogim aspektima podseća na predvečerje 1945. godine: ponovo se, prema njemu, nameću hegemonije, krši međunarodno pravo i ugrožava suverenitet država. Ističe da nema trajnog mira bez ravnoteže snaga i priznanja legitimnih interesa Rusije, te da mir ne može biti zasnovan na diktatu jedne sile.
Analizirajući događaje u poslednje tri decenije, Dodik kritikuje politiku nekih američkih administracija posle Hladnog rata koju opisuje kao ekspanzionističku i usmerenu na okruženje Rusije. Takođe optužuje evropske političke snage koje, kako tvrdi, nisu dovoljno distancirane od ideoloških potomaka kolaboracionista iz Drugog svetskog rata.
U kontekstu Bosne i Hercegovine, Dodik oštro komentariše imenovanje Kristijana Schmidta za visokog predstavnika, koje opisuje kao oktroisanje bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i suprotno Dejtonskom sporazumu. Po njegovim rečima, taj potez predstavlja oblik neokolonijalnog ponašanja koje ugrožava demokratske procedure i prava srpskog naroda.
Dodik zaključuje pozivom da današnje generacije čuvaju nasleđe predaka i ne podležu spoljnim pritiscima: podseća da su preci birali slobodu i žrtvu, te poručuje da srpski narod neće pristati da mu drugi određuju šta sme da pamti i kako da obeležava svoju istoriju.
"Neka nam Dan pobede bude inspiracija da sačuvamo slobodu koju su naši preci platili najskupljom cenom. Živela Rusija! Živela pobeda! Živela Republika Srpska!"
Pomozite nam da budemo bolji.
