Iran: Kontrola Tjesnaca Hormuz "Na Nivou Atomske Bombe" Dok Traju Pregovori Sa SAD

Teheran — Dok se preko posrednika razmenjuju poslednje poruke sa Vašingtonom, iranske vlasti i državni mediji pojačano ističu strateški značaj Tjesnaca Hormuz, ocenjujući da im kontrola nad plovnim putem danas ima prioritet.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmaeil Baghaei rekao je novinarima u subotu da Iran i dalje razmatra predlog SAD i da „rade svoj posao bez obaziranja na rokove i vremenske okvire”, aludirajući na javno postavljene termine koje je izneo američki predsednik Donald Trump.

Visoki zvaničnici i državne televizije nameću narativ da je kontrola Hormuza strateška prednost koja može imati dalekosežne posledice za svetsku ekonomiju. Mohammad Mokhber, bliski savetnik vrhovnog vođe i bivši prvi potpredsednik, izjavio je za državni Mehr da je ta sposobnost „na nivou atomske bombe” jer jednom odlukom može da utiče na globalne tokove trgovine.

Mokhber je naglasio da vlasti neće odustati od upravljanja tjesnacem i da će pokušati da „promene režim upravljanja” preko međunarodnih kanala ili kroz domaće zakonodavstvo koje kontroliše parlament pod dominacijom tvrdoćelaša.

Aktuelni prvi potpredsednik Mohammad Reza Aref izjavio je da će iranska kontrola nad Hormuzom ublažiti efekat američkih sankcija, posebno onih usmerenih na smanjenje izvoza nafte. „Sada je naše pravo na tjesnac učvršćeno; ne očekujem nove ozbiljne probleme”, rekao je Aref.

Državni emiteri idu i korak dalje, izvodeći istorijske paralele. Voditelj Hossein Hosseini uporedio je Hormuz sa bitkom kod Uhuda, upozoravajući da bilo kakvo napuštanje strateških položaja može imati katastrofalne posledice po sigurnost zemlje.

Više poruka koje se pripisuju članu vrhovne porodične sfere, Mojtabi Khameneiju, u proteklom periodu naglašavale su važnost održavanja kontrole nad plovnim putem. Istovremeno, iranske vlasti pokušavaju da pokažu da su analize posledica eventualnog sukoba oko južnih morskih prolaza vođene decenijama unazad.

Državni mediji su takođe podsetili na ranije izjave bivšeg predsednika Akbara Hashemija Rafsandžanija, koji je upozoravao da Iran neće zatvarati tjesnac bez objektivnog razloga, jer bi takav potez bio štetan i za samu zemlju. „Ako Persijski zaliv postane neupotrebljiv za nas, učinićemo ga neupotrebljivim i za druge”, citiran je iz njegovog govora.

U neposrednoj sferi bezbednosti, izveštaji ukazuju na incidentne susrete IRGC-a i američkih ratnih brodova u oblasti Hormuza, uz izveštaje o razmeni vatre oko prolaza. Vašington takođe sprovodi pomorsku blokadu iranskih luka i razmatra proširenje operacija pod radnim nazivom „Project Freedom”, iako navodi da je prekid vatre postignut prethodnog meseca i dalje na snazi.

Na političkom frontu, unutrašnji konsenzus tvrdoćelaša otežava bilo kakve velike ustupke po pitanjima nuklearnog programa i raketnog arsenala. Neki poslanici smatraju da se o obogaćivanju uranijuma ili vađenju materijala pod ruševinama ne treba čak ni razgovarati. Ali Khezrian, član parlamentarne komisije za nacionalnu bezbednost, rekao je državnim medijima da Iran zasad "nije ušao u nikakve nuklearne pregovore".

Analitičari bliski vlastima, poput Mahdija Kharratiyana, upozoravaju da bi oslanjanje isključivo na sporazum sa SAD bilo iluzorno i zagovaraju jačanje ekonomskih i političkih veza sa Kinom. Ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi nedavno je boravio u Pekingu — ali je i dalje predmet kritika unutar zemlje zbog pokušaja vođenja pregovora sa Vašingtonom.

Zaključno, iranski državni narativi koriste kombinaciju istorijskih paralela, retorike o strateškom značaju i domaće političke mobilizacije kako bi opravdali zadržavanje uticaja nad Tjesnacem Hormuz, dok diplomatske razmene sa SAD ostaju neizvesne.