Nema drveća, nema ventilatora: Kako radnici na solanama Gujarata preživljavaju ekstremnu vrućinu

Radnici na solanama u zapadnoj Indiji suočavaju se sa surovim letnjim temperaturama koje često prelaze 45°C, a ponekad dostižu i 47–48°C. U najrazorenijem delu, malom Rann of Kutch u državi Gujarat, do 50.000 ljudi provodi po osam meseci na udaljenim solanama bez struje i bez pristupa stalnoj zdravstvenoj zaštiti, oslanjajući se na cisternu koja doprema pijaću i vodu za pranje svakih 25 dana.

Kako preživljavaju u ekstremu

Radnici koriste jednostavne, često improvizovane metode: rade u pomerenim terminima — rano ujutro i posle zalaska sunca — prave skrovita mesta od rama od štapova obloženih grubom domaćom tkaninom i izmetom divljeg magarca, i piju vodu iz boca umotanih vlažnom tkaninom koja hladi isparavanjem. Neki, poput Poornime, piju topao crni čaj tokom dana jer znojenje u suvom vazduhu pomaže da se telo ohladi.

Babulal Narayan: "Radimo u pomerenim terminima... obavljamo posao rano ujutro i posle zalaska sunca."

Proces proizvodnje i zašto je regija važna

So se dobija pumpanjem slane vode iz bunara u plitke bazene, gde sunce i vetar isparavaju vodu. Radnici svakodnevno grabljaju površinu kako bi podstakli ravnomerno kristalisanje; tokom nekoliko nedelja formira se debeli sloj soli koji se zatim lomi i slaže u gomile. Suva, vruća klima čini ovaj kraj pogodnim za proizvodnju soli — Gujarat proizvodi otprilike tri četvrtine ukupne indijske proizvodnje soli.

Rastući rizici i zdravstvene posledice

Prelazak sa skupih dizel pumpi na solarne pumpe smanjio je troškove i produžio sezonu rada, ali je time povećana i izloženost najintenzivnijoj letnjoj vrućini: radovi koji su ranije završavali u martu sada traju i tokom najtoplijih meseci. Indijska meteorološka služba (IMD) predviđa "iznadprosečan broj dana toplotnih talasa" u više regiona, uključujući Gujarat.

Posledice su ozbiljne: umor, vrtoglavica, mučnina — znaci toplotnog stresa koji, ako se pogorša, može dovesti do otkazivanja organa i smrti. Studije ukazuju na visoke nivoe dehidracije, hroničnog toplotnog stresa i čak na znakove oštećenja bubrega u ovim zajednicama.

Kanchan Narayan: "Uzimam paracetamol kad mi temperatura jako poraste."

Pravni okvir i klimatske opasnosti

Indija nema zakonski propisanu temperaturu pri kojoj se rad mora obustaviti; zemlja se oslanja na IMD pragove — oko 40°C za uzbunu i 47°C za "ozbiljne" uslove — dok lokalne vlasti po potrebi uvode ograničenja. Nizak nivo vlažnosti delimično olakšava isparavanje znoja, ali izraženiji i češći talasi vrućine i nesezonske oluje dodatno ugrožavaju rad i prihode: iznenadna kiša može rastopiti kristalisanu so preko noći, a peščane oluje mogu uništiti berbu.

Jedan od radnika je prijavio da je peščana oluja uništila so u vrednosti od 200.000 rupija, dok su on i pet srodnika ostvarili profit od oko 250.000 rupija za osam meseci — pokazatelj krhke zarade naspram visokih rizika.

Zašto ostaju?

Za mnoge porodice solane su jedino što znaju i praktično jedini izvor prihoda: nemaju zemlju za obradu, niti stoku. Iako su metode preživljavanja praktične i prilagođene okolnostima, radnici i stručnjaci upozoravaju da bez sistemske pomoći — bolja zaštita na radu, zdravstvena nega i infrastruktura — rizici i dalje rastu kako klimatske promene intenziviraju toplotne talase.

Glavni podaci: do 50.000 radnika u Gujaratu; rad i boravak do osam meseci bez struje; voda cisternom na svakih 25 dana; temperature 45–48°C; Gujarat proizvodi ~75% indijske soli; prelazak na solarne pumpe produžio sezonu; nema fiksne zakonske temperature za prekid rada.