Studija svemirske arheologije pokazuje da je najmanje sedam od 20 sondi koje su stigle na površinu Venere u poslednjih 60 godina verovatno i dalje prisutno. GEER testovi ukazuju da su konstrukcioni materijali poput titana i aluminijuma izdržljivi, dok su zaptivke verovatno propale zbog korozivne kisele kiše. Jer je Venus geološki mirniji nego što se mislilo, šanse za dugotrajno očuvanje većih delova rastu — a buduće misije (npr. DAVINCI) mogle bi ih napokon dokumentovati.
Moguće Je Da Su Ostaci Sondâ Na Veneri Još Uvek Tamo — Šta Nam To Može Reći
An artist's impression of NASA's DAVINCI probe descending toward the surface of Venus.(NASA)
Nova studija iz oblasti svemirske arheologije sugeriše da najmanje sedam od 20 sondi, landera i balona koje su tokom poslednjih 60 godina dospele na površinu Venere možda i dalje leže netaknuto ili delimično očuvano na toj planeti. To menja dosadašnji konsenzus da je venusijsko okruženje nepovratno uništava sve veće metalne artefakte.
Kako su došli do ovog zaključka?
Istraživači su spojili istorijske podatke o konstrukcijama sondi i raspoložive zapise o mestima sletanja sa rezultatima simulacija iz NASA-inog GEER (Glenn Extreme Environments Rig) laboratorijskog postrojenja. GEER je reprodukovao ekstremne uslove na površini Venere — temperature oko 460 °C i pritisak približno 90 bara — kako bi ocenio otpornost materijala poput titana, aluminijuma i unutrašnjih zaptivki.
Studija slučaja: Pioneer Venus Day Probe
Autori su posebno analizirali američku sondu Pioneer Venus Day Probe (1978). Konstrukcija od titana i određeni aluminijumski delovi pokazuju visoku otpornost prema GEER testovima, što znači da bi osnovni oblik i veći elementi verovatno preživeli izlaganje površinskim uslovima. S druge strane, O-prsteni i zaptivke za održavanje unutrašnjeg pritiskivanja su verovatno popustili nakon kontakta s kiselim kapljicama sumporne kiseline tokom spuštanja, pa bi mnogi sanduci i instrumenti bili deformisani ili otvoreni pri udaru o tlo.
Zašto bi sondi moglo biti više nego što mislimo?
Autori su procenjivali i lokalne geološke rizike — verovatnoću zatrpavanja, intenzitet vulkanske i seizmičke aktivnosti, stope padanja meteoroida i brzinu akumulacije sedimenta. Zaključak: Venus je geološki mirnija planeta u smislu površinskih promena u poređenju sa Zemljom, pa su šanse da veći delovi sondi ostanu vidljivi ili prepoznatljivi tokom dužeg vremena veće nego što se ranije pretpostavljalo.
„Ne vidim razlog da ne verujem da sedam sondi i dalje stoji tamo gde su pale“, rekao je Luca Forassiepi, jedan od koautora studije.
Šta to znači za budućnost?
Otkrivanje i snimanje tih artefakata moglo bi biti moguće već narednih decenija. Planirana NASA-in misija DAVINCI (ciljno oko 2030) treba da pošalje sondu koja će sleteti i snimiti površinske slike, dok privatni projekti (MIT i Rocket Lab) razmatraju lansiranja već 2026. godine. Svako buduće sletanje može doneti dodatne artefakte i omogućiti direktno ispitivanje istorijskih sondi.
Zašto je to važno?
Svemirska arheologija ne samo da dokumentuje tehnološku istoriju i inženjerska rešenja iz prošlih era, već pomaže u planiranju budućih misija i čuvanju onoga što se danas smatra svemirskim nasleđem. Iako je pristup Veneri izuzetno zahtevan, kulturni, istorijski i naučni značaj takvih nalaza je veliki.
Zaključak: Postoje realne šanse da su neki dijelovi sondi i dalje prisutni na Venusovoj površini; nova misija sa kamerama i instrumentima ima potencijal da prvi put snimi i analizira ove artefakte. To proširuje polje svemirske arheologije i otvara pitanja o očuvanju i dokumentovanju naših materijalnih tragova u Sunčevom sistemu.
Pomozite nam da budemo bolji.
