Sažetak: Deklasifikovani materijali iz misije Apolo 12 (19–20. novembar 1969.) ponovo su privukli pažnju nakon objave paketa dokumenata 8. maja. Astronaut Alan L. Bean opisao je „čestice svetlosti“ viđene kroz optički teleskop lunarnog modula, a NASA je u novim verzijama fotografija označila i uvećala ranije snimljene svetlosne tačke. Zbog lošeg kvaliteta podataka nema konačnog objašnjenja; najverovatnija su tehnička ili optička objašnjenja, a slučaj ostaje nerešen.
Deklasifikovane fotografije Apola 12 otkrivaju neobična svetla iznad lunarnog horizonta
An Apollo 12 photo of the moon showing strange lights in five regions of the sky. | Credit: NASA
Brze činjenice
Šta je: Fotografije i transkripti iz misije Apolo 12 u kojima je zabeleženo neidentifikovano svetlo viđeno iz lunarnog modula.
A view of Earth from the moon, with half the Earth illuminated and the gray surface of the moon in the foreground.
Gde: Iznad horizonta na bližoj strani Meseca, sa mesta sletanja Apola 12.
Kada: Tokom sletanja i aktivnosti misije 19–20. novembra 1969. Retroaktivno su deo materijala deklasifikovani i objavljeni u paketu 8. maja.
An image of a spiral galaxy on a splotchy black and white background with a stream of black material emerging from the galaxy
Šta se desilo
Sredinom novembra 1969. tročlana posada Apola 12 spustila se na Mesec; komandant misije bio je Charles "Pete" Conrad Jr., a pilot lunarnog modula Alan L. Bean. Dok je kroz usklađivački optički teleskop posmatrao okolni prostor, Bean je uočio seriju svetlucavih tačaka koje su izgledale kao da plove iznad i odvajaju se od mesečeve površine.
"Možeš da vidiš ta svetla — čestice svetlosti, bljeskovi svetlosti... prosto plove kroz svemir."
— Alan L. Bean, pilot lunarnog modula
Transkript te komunikacije je bio javno dostupan, ali je ponovo došao u fokus kada je Ministarstvo odbrane SAD objavilo paket deklasifikovanih dokumenata koji sadrži otprilike 150 datoteka povezivanih s pojavama NLO/UAP. Među njima su i fotografije koje prikazuju male, ponekad plavičaste tačke iznad lunarnog horizonta.
Hundreds of gold and orange clouds with feathered trails going down behind them. The small clouds are covering a few scattered, bright stars.
Šta pokazuju fotografije
Nove verzije snimaka koje je NASA objavila su blago obrađene: agencija je označila i uvećala mesta svetla, verovatno u sklopu interne provere. U nekim kadrovima se jasno vide pojedinačne tačke ili mala klastera svetla raspoređena na više mesta iznad horizonta.
Moguća objašnjenja i naučni kontekst
NASA i drugi stručnjaci upozoravaju da iz ovih snimaka, zbog njihove starosti i ograničenog kvaliteta, nije moguće izvesti konačne naučne zaključke. U samom razgovoru sa kontrolom misije, razmatrana su i tehnička objašnjenja: curenje iz kotla za vodu u modulu, elektromagnetna interferencija, optički artefakti (odsjaji) ili sudari sa sitnim česticama/otpadom — sve uobičajena objašnjenja za slične pojave.
Administrativni i naučni pregled UAP po pravilu ukazuje da većina takvih slučajeva ima profana objašnjenja: tehničke greške, optičke anomalije, svemirski ili letelicki otpad, kao i uticaj zračenja ili kamere. DOD-ovo izveštavanje iz 2022. takođe navodi da su najverovatniji uzroci nontipične pojave koji nisu vezani za vanzemaljske aktivnosti.
Zašto ovo i dalje zanima javnost
Iako ove fotografije ne predstavljaju dokaz vanzemaljskog porekla, njihova deklasifikacija pokreće javnu radoznalost i podstiče pitanja o transparentnosti i arhiviranju svemirskih podataka. Slučaj Apola 12 ostaje nerešen jer postoje ograničenja u kvalitetu i kvantitetu dostupnih dokaza.
Zaključak: Fotografije i transkripti su interesantni istorijski i kulturni artefakti koji ilustruju kako i iskusni astronauti mogu da primete pojave koje je teško odmah objasniti. Najverovatnija objašnjenja su tehničke i okolinske prirode, a ne potvrda vanzemaljske aktivnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
