Mogu Li Sisari Regenerisati Udove? Tim Sa Texas A&M Delimično Povratio Prste Miševima

Tim istraživača sa Texas A&M University uspešno je izazvao delimičnu regeneraciju prsta kod miševa primenom dve proteinske signalne molekule. Rezultati, objavljeni u Nature Communications, pokazuju da je moguće podstaći rast kostiju i vezivnih struktura, ali su novi prsti često manji ili nepravilnog oblika.

Kako je eksperiment funkcionisao

Pristup je zasnovan na dvofaznoj signalizaciji: prvo je primenjen faktor rasta fibroblasta 2 (FGF2) koji reprogramira fibroblaste na mestu povrede i podstiče formiranje blasteme — privremenog 'buda' ćelija spremnog za izgradnju tkiva. Nakon toga je dodat bone morphogenetic protein 2 (BMP2) koji daje smernice blastemi da gradi kost, tetive, ligamente i zglobne strukture.

The combination of a protein called FGF2 followed by another, BMP2, was best for extending the digit (top) and forming blastema (bottom) compared to controls (BSA). (Yu et al.,Nat. Commun., 2026)

"Prvo pomerite ćelije da prestanu da stvaraju ožiljak, a zatim im date signale šta da izgrade," kaže Ken Muneoka, regenerativni biolog sa Texas A&M.

Rezultati i ograničenja

U desetinama pokušaja istraživači su u velikom broju slučajeva povratili skeletne i vezivne elemente nedostajućeg prsta. Međutim, zamenski prsti su često bili nepravilnog oblika, premali ili delimično funkcionalni. Autori naglašavaju da je neophodna dublja analiza: potrebno je ustanoviti stepen nervne i vaskularne integracije, funkcionalni oporavak i sigurnost dugoročnih promena.

Važno je i to da pristup ne zavisi od unošenja matičnih ćelija izvan tela — istraživači koriste ćelije koje su već prisutne u tkivu i samo im „zahtrevaju“ drugačije ponašanje putem signalnih proteina.

Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter

Potencijalne primene i naredni koraci

BMP2 je već odobren za upotrebu u rekonstruktivnoj hirurgiji, dok je FGF2 u procesu dobijanja sličnog odobrenja, što može ubrzati primenu srodnih terapija za poboljšanje zarastanja rana i smanjenje ožiljaka. Ipak, pre kliničkih ispitivanja na ljudima neophodna su dodatna istraživanja koja će utvrditi bezbednost, efikasnost i mogućnost dobijanja funkcionalno i estetski prihvatljivih regenerisanih delova.

"Pitanje zašto neke životinje mogu da regenerišu, a drugi, posebno ljudi, ne mogu, postavlja se još od Aristotela," dodaje Muneoka. "Celu karijeru sam posvetio pokušaju da to razumem."

Istraživanje otvara nova pitanja u regenerativnoj medicini i može promeniti način na koji razmišljamo o sposobnostima sisara. Ali, do praktične primene kod ljudi put je i dalje dug.