Primirje Ističe: Rusija i Ukrajina Se Optužuju Dok SAD i EU Traže Put Ka Novim Pregovorima

Američko-posredovano, 72-časovno primirje između Rusije i Ukrajine trebalo je da istekne u ponedeljak, dok su obe strane jedne drugu optuživale za kršenje dogovora. Istovremeno, američki i evropski zvaničnici razmatraju kako da sukobljene strane vrate za pregovarački sto.

Civilni žrtve i optužbe

Ukrajinske vlasti saopštile su da su ruski dronovi, bombe i artiljerijska dejstva pogodili civilna područja u oblastima Harkova i Hersona, pri čemu su najmanje dve osobe poginule, a sedam ranjeno, uključujući 14-godišnjeg dečaka. Rusko Ministarstvo odbrane, međutim, tvrdi da je njihova vojska strogo poštovala primirje i uzvraća optužbama na račun ukrajinskih snaga.

Procene posmatrača

Institut za proučavanje rata (ISW) iz Vašingtona, pozivajući se na NASA podatke, ocenio je da su vojne aktivnosti bile smanjene ali nisu potpuno prestale tokom primirja koje je najavio američki predsednik Donald Trump u cilju obeležavanja Dana pobede. ISW je upozorio da primirja bez mehanizama sprovođenja, nezavisnog nadzora i jasno definisanih procedura rešavanja sporova verovatno neće opstati.

Razmena zatvorenika i diplomatske pozicije

Trump je najavio da će biti razmene zatvorenika i da bi prekid borbi mogao biti „početak kraja” rata; Ukrajina je potvrdila da se priprema razmena po 1.000 pritvorenika sa obe strane. Ipak, ključne pregovaračke pozicije ostaju nepomirljive: Putin zahteva kontrolu nad celim Donbasom, dok Zelenski to odbacuje i zahteva zadržavanje ukrajinskog teritorijalnog integriteta.

Russian President Vladimir Putin gestures as he speaks to Badra Gunba, the leader of Georgia's breakaway region of Abkhazia, at the Grand Kremlin Palace in Moscow, Saturday, May 9, 2026, during celebrations of the 81st anniversary of the Soviet Union's victory over Nazi Germany during World War II. (Ramil Sitdikov/Pool Photo via AP)(ASSOCIATED PRESS)

Posrednici i uloge EU

Putin je predložio mogućnost uloge Gerharda Schrödera kao posrednika, ali su nemački i evropski zvaničnici tu opciju brzo odbacili. Istovremeno, raste pritisak da EU ima značajniju ulogu u diplomatskim naporima, dok neki lideri, poput finskog predsednika Alexandera Stubba, pozivaju Evropu da direktnije uključi Moskvu u razgovore. Šefica evropske spoljne politike Kaja Kallas upozorava da EU prvo treba da definiše svoje ciljeve pre početka pregovora s Rusijom.

Veze sa administracijom SAD i evropska podrška

Zelenski je izjavio da Ukrajina ima gotovo svakodnevnu komunikaciju s predstavnicima Trampove administracije. Rustem Umerov je u poslednjih dana imao sastanke u SAD sa Trampovim izaslanicima. Evropski zvaničnici, uključujući Nemačku, nastavljaju posete Kijevu: nemački ministar odbrane Boris Pistorius posetio je grad kako bi unapredio odbrambenu saradnju.

Vojska i tehnologija

Ukrajina je, prema zvaničnicima, poboljšala svoj položaj na bojištu tokom poslednjih meseci, usporivši rusko napredovanje duž fronta od oko 1.250 kilometara i koristeći domaće dalekometne dronove i rakete za udare duboko u rusku teritoriju. Prodaja ratom isprobanih dronova zemljama iz Bliskog istoka, Zaliva, Južnog Kavkaza i Evrope pomaže Ukrajini da obezbedi gorivo i finansijska sredstva.

Nemačka pomoć

Ukrajinski ministar odbrane naveo je da je Nemačka postala najveći svetski davalac bezbednosne pomoći Ukrajini, pokrivajući otprilike jednu trećinu te pomoći. Berlin je, prema izvorima, obezbedio paket protivvazdušnih raketa i finansira proizvodnju srednjeg i velikog dometa udarnih dronova.

Zaključak: Bez čvrstih mehanizama nadzora i jasnih političkih kompromisa, kratkotrajna primirja ostaju nestabilna, dok se diplomatska inicijativa i dalje prelamaju između uloge SAD, mogućeg pojačanja angažmana EU i realnosti na bojnom polju.